San svakog decaka je da postane fudbaler, a zelja svakog fudbalera da zaigra u najvecem klubu Evrope. San ovog decaka se ostvario. Postao je jedan od najpoznatijih fudbalera ne samo u Jugoslaviji vec i u Evropi. Zoran Bata Mirkovic dana igra u najtrofejnijem klubu Italije -Juventusu. BATA: Sigurno sam kao klinac mastao da bi jednog dana mogao da zaigram u nekom od velikih evropskih i svetskih klubova. Sada bas da li je u pitanju bio Juventus... Iskren da budem nisam bas pucao toliko daleko i visoko. Reklo bi se lepo zamisljeno i lako ostvareno. Ali nije tako. Gradio je karieru polako i strpljivo. Vrata ka uspehu otvarale so njegove odlicne igre na terenu i dostojanstveno ponasanje van njega. BATA: Jos bi zeleo da pomenem moje prve trenere. Trenere koji su me usmerili na pravi put. Vidi se sad da je put ipak bio pravi put. To je pokojni Mitrovic i Radenovic. Ovaj... Ne znam, mislim... Ta dva trenera su mi ostali u srcu stvarno. Oni su od nas prevashodno trazili da budemo dobri ljudi. Znaci na stranu fudbalski kvaliteti. Mozda je kod nekih decaka vidan talenat medjutim oni su preferirali da budemo prvo dobri ljudi i da se ponasamo lepo. Da se vratimo na pocetak i fudbalski klub Rad iz Beograda. Batino ime je vezano na najveci uspeh ovog kluba. 1989 godine osvojio je titulu omladinskog prvaka Jugoslavije i tada zapoceo jednu blistavu karieru. BATA: Kad sam pocinjao u Radu, u mladjim kategorijama, u kadetima, neki moj zivotni cilj u tom periodu je bio da zaigram za prvi tim Rada. To mi se ostvarilo sa nekih devetnajst godina. Debitovao sam 03/03/91. Protiv Proletera u Zrenjaninu. Ne bas slavno, izgubili smo 2-1. Tu je da kazem pocela moja profesionalna kariera. Uopste imao sam dosta srece u fudbalskoj karieri. Najkonkretniji primer Rada... Rad je uvek imao dobru ekipu, znaci stabilan je prvoligas desetak godina. Bas na mojim pozicijama, znaci u odbrani, imali smo izuzetne igrace. Ja bih spomenuo neke sada... Bili su tu Djukic, Dule Vlajisavljevic, Nedeljkovic, Grbovic, Djurovic. Medjutim igrom slucaja u junu 1991 skoro svi su otisli. Ili je netko promenio klubske boje, znaci ostao u Jugoslaviji, ili otisao u inostranstvo. Tako da je novi trener koji je dosao, Tosa Manuelovic, hteo ili ne hteo morao da se osloni na neke snage iz sopstvenog, znaci Radovog pogona. Tako da smo ja, Igor Tasevski i Zeljko Cicovic izbili u prvi plan. Mogu da kazem da je moj fudbalski razvoj tekao nekim normalnim tokom. Normalno posle toga primetili su me ljudi iz Partizana i brzo je doslo do dogovora. 1993 godine u junu mesecu sam se preselio u Humsku. Sto se tice naredne tri godine u Partizanu mogu da kazem da su to moje tri nezaboravne godine. Te tri godine proveo sam u jednom velikom klubu. Trenirao me je jedan veliki trener Ljubisa Tumbakovic. Mogu da kazem da sam izuzetno napredovao te tri godine. Osvojio sam i po neki trofej. U poslednjoj godini u Partizanu postao sam standardni reprezentativac. Mogu da kazem da sam se afirmisao kao igrac u te tri godine u Partizanu. Tri sezone u Partizanu i tri titule prvaka drzave uz jedan nacionalni kup. Kao nagrada za Batine igre sledi poziv iz Italije. To je veliko priznanje jer publika uglavnom pamti golgetere, napadace, a Zoran Mirkovic je odbrambeni igrac. Medjutim ako ste u odbrani kao zid, ako protivnicke napadace vezete u cvor, ako pored vas tesko ko moze da prodje, sasvim je logicno da zaintrigirate najvece svetske strucnjake. BATA: Dosao je poziv iz kalca, iz najjace lige na svetu. Preselio sam se u Bergamo, u Atalantu. Tamo sam bio dve godine. Trenirao me je Mondonico, sad inace trener ovde u Torinu. Igrao sam svoju igru. Bio sam spojni odbrambeni igrac. Imao sam taj peh... Znaci na debiju u italijanskom prvenstvu. Prva utakmica moja je bila u Cagliariju. U trecom minutu sam se povredio. Nakidao sam unutrasnje ligamente kolena i nagnjecen mi je bio miniskus. Medjutim koliko sam bio tvrdoglav i koliko me bilo sramota od samog sebe u tom momentu...Samo sto sam krocio i odmah sam se povredio... Ja sam znao da imam ozbilnjiju povredu...Medjutim digao sam se posle toga i odigrao celu utakmicu do kraja. Mozda sam time i pogorsao svoje stanje. Eto pauzirao sam tri mesece. Nakon te utakmice svi su se pitali ko je taj momak sa tako cvrstom voljom. A on se oporavio i zaigrao jos bolje, tacnije dovoljno dobro da ga nakon dve sezone tadasnji trener Juventusa Marcelo Lippi pozeli u svom takozvanom torinskom dream teamu. BATA: Usledio je poziv od ljudi iz Juventusa. Konkretno trener Marcelo Lippi me je zeleo. Klubovi su se dogovorili i dosao sam u Torinu. Stvarno sam se prijatno iznenadio kad dosao ovde u Juventus. Naisao sam na izvanrednu grupu i na izvanrednu atmosferu u svlacionici. Stvarno mislim... Svi smo kao jedan, vidi se da smo kompaktan kolektiv. Trener Ancelotti na razpolaganju ima velike svetske asove. Poput Zinedina Zidana, Del Piera, Contea, Montera i Iuliana. Za tako lepu atmosferu u timu nisu dovoljne samo dobre igre, a ljudski kvaliteti Bate Mirkovica ucinili su da ga svi saigraci brzo zavole. ZINEDINE ZIDANE: ( u prevodu ) Mislim da je on izuzetno fin i simpatican momak. Ja se sa Zoranom Mirkovicem zaista odlicno slazem. I ono sto mi se najvise svidja kod njega je sto je uvek lepo razpolozen i spreman za salu. Cak i kad Mirkovic ne dobija sansu da igra on dobro trenenira i puno radi, a to svi izuzetno cenimo. MARK IULIANO: ( u prevodu ) Zoran je u Juventusu vec veteran, ovo mu je druga sezona. Dosta je napredovao i mislim da je jedan najboljih odbrambenih igraca Europe. I ovde i reprezentaciji tesko je proci kad je on u odbrani. Moram reci da ume solidno i da napadne. Moram reci da je mnogo doprineo igrama Juventusa, a u nekim utakmicama je cak bio najbolji igrac na terenu. Kao osoba moram da kazem da ima veliko srce. Brzo se uklopio u nasu sredinu i sve nas odusevio jer je uvek spreman da pomogne svakome i nikada nista ne trazi. Veliki je covek i pokazao nam je da su ljudi u Jugoslaviji pravi ljudi. Sta da vam kazem? Kad igra reprezentacija Jugoslavije mi svi zbog njega navijamo da pobedi. PAOLO MONTERO: ( u prevodu ) Zoran? Pa moram da kazem da je on prvi jugoslavenski igrac koga sam upoznao. Zaista me je odusevio. Izuzetan je momak i prijatelj. Kada je on na terenu odlican je u odbrani a poseduje i odlicnu tehniku. Trener CARLO ANCELOTTI: ( u prevodu ) Zorana bolje poznajem od Darka. Trudio sam se da mu pomognem u teskim trenutcima, u toku agresije na vasu zemlju. Kovacevica tek sada upoznajem. Za razliku od Darka Zoran je dosta zatvoren momak. U poslednje vreme nije mnogo igrao. A mislim da su obojica izuzetno bitni. Jer osim sto su dobri igraci, dobre su osobe i drago mi je sto ih imam u timu. BATA: Normalno druzimo se i van terena. Odemo neki put posle utakmice... Posto ovde bas i nije lepo da se izlazi pred utamicu. Odemo do kafe bara ili do diskoteke neki put. Ali pravo da vam kazem nisam bas neki ljubitelj diskoteka. Ipak najlepse je kada ste medju svojima, pogotovo ako ste vezani za porodicu i Beograd kao Bata. Ove sezone je lakse jer Juventusu se prikljucio Darko Kovacevic. DARKO KOVACEVIC: Kao sto sam rekao vise puta ja sam ovde tri meseca. Bata mi je mnogo pomogao. Tako da mi je olaksao mnoge stvari. Malo po malo pa ja "Mozes ovo Bato?". Malo sam mu sigurno i dosadan ali dobro, mnogo mi je pomogao. BATA: Znam kako je meni bilo prve godine kad sam dosao u Italiju. Nisam imao nidge nikoga. Posle je dosao Dundjerski i sigurno mi je bilo dosta lakse. Prve godine u Juventusu samnom je bio Tudor tako da mi je opet bilo lakse. A u ovoj godini kad je dosao Darko... On kaze da sam mu mnogo pomogao, ne znam... A ovaj... Ja mogu da kazem da je i on meni toliko dosta pomogao. Zajedno smo jaci. Veliki klub, sampionske ambicije. Na vama je samo da ste potpuno posveceni igri i treningu. Klub brine o svim ostalim stvarima, pa i o odnosnima sa novinarima. Da biste prisustvovali treningu Juventusa i dobili izjave igraca potrebno je odobrenje trenera. Cak i kada ga dobijete ne mozete igrace juriti po terenu vec postoji posebna prostorija sa reklamnim panojima rezervisana samo za intervjuje. I to nije sve. Moze se dogoditi da uz sva odobrenja igraci odbiju da razgovaraju sa vama. Zahvaljujuci velikom postovanju kojeg Mirkovic i Kovacevic uzivaju kod svojih saigraca mi tih problema nismo imali. Sa jedne strane takva organizacija i profesionalizem donosi rezultate, Juventus je vodeca ekipa italijanske Serije A. A sa druge... BATA: Sto se tice slobodnog vremena, ovaj ... To je malo problematicno. Pogotovo sad ovde u Torinu... Veliki klub, velike su zahteve. Pratkticno svake godine se igra na tri fronta. Igra se sreda, nedelja. Tu su karantini, pripreme, reprezentacija... I to malo slobodnog vremena sto imam uglavnom provodim u Torinu ili skoknem do Bergama, eventualno do Genove. Vidim se sa nasim igracima koji igraju u Sampdoriji dole, sa Zivkovicem i Sakicem, ili u Bergamu sa Dundjerskim. Obidjem prijateljem. Idem do Milana neki put posto je to blizu. Tako u principu. Nista posebno. BATA: U principu imam to moje drustvo iz kluba a imam i vanfudbalsko drustvo. Tako kad izlazimo svi smo jedna klapa. Najvise izlazim sa Monterom, Iulianom i Tudorom. Tu su i nasi drugari Italijani. Normalni su ljudi. Rade normalno svoj posao od deset do sedam uvece. Eto tako okupimo se ili za rucak ili za veceru. Omiljeno mesto okupljanja je restoran La Burla u samom centru Torina. Atmosfera je uvek prijatna, hrana ukusna a vlastnik trudi se svaki put da se Bata oseca kao kod kuce. VLASTNIK RESTORANA: ( u prevodu ) Zoran je to sto jeste. Izuzetno fina osoba. Jednostavan. Mozda i zbog lepog vaspitanja koje nosi iz porodice. On je osoba koja cak i da nije igrac sigurno bi bio broj jedan u bilo kom drugom poslu. Ja ga mnogo volim, ali ne zato sto je igrac Juventusa, to me ne interesuje. Jer ja recimo zaradjujem vise od njega. Mirkovic je pravi momak i ja sam mnogo vezan za njega. Torino je jedan od najvecih gradova Italije. Ne toliko lep koliko bitan. Jer svi najveci uspesi italijanske industrije vezani su za ovaj grad. Naravno najpoznatije su automobilske kuce Fiat i Alfa Romeo. A ne postoji ni jedan zaljubljenik brze voznje koji bar jednom nije obisao najveci sajam automobila u Torinu. Torinezi se nisu pomirili sa cinjenicom da je u njihovom gradu sve u funkciji industrije, vec su se potrudili da oplemene svaku ulicu, svaki trg i obale reke Poe. Zastitni znak uspeha ovog grada vezan je za ime Giannija Angellija, vlastnika Juventusa i osnivaca modernog i uspesnog Fiata. I mentalitet u Torinu je poseban, jer je mnogo ljudi iz juga Italije svoju srecu potrazilo ovde. Tako da se za Torineze ne moze reci da su tipicni severnjaci. Poseduju i malo juznjacke krvi. A da li se Bata navikao na novu sredinu? BATA: Ja u glavnom nemam problema. Privikao sam se. Bio sam dve godine u Bergamu, u Atalanti. To je od prilike isti mentalitet kad se gleda sever Italije, naravno. Inace ti juznjaci su malo slicni nama. Tako da mogu da kazem da se u Torinu bolje osecam sto se toga tice. Mozda bas zbog te njihove mesovine sa jugom. Kao mesto za zivot Zoran Mirkovic odabrao je periferiju i izuzetno mirnu rezidencijalnu zonu. Daleko od gradske buke. Rekli biste i od fanaticnih navijaca. A na veliko iznenadjenje takvih navijaca u Torinu nema. BATA: Za razliku od Bergama gde su navijaci stvarno ekstremni, vole nenormalno klub. Ovde nisam imao slicnih situacija. Mislim... Publika je malo hladnija, mozda zbog uticaja Francuske koja je udaljenja ovde stotinjak kilometara. Cak sto vise... Recimo mi igramo neke utakmice veoma bitne... Polufinale kupa sampiona ili cetrvt finale pred nekih 40.000, 50.000 gledalaca. Kapacitet stadiona je 85.000. Znaci ovaj... Nikada nisam igrao pred punim stadionom ovde u Torinu. Reprezentacija je nesto posebno. Jer za klub vas vezu profesionalne obavaze, a kada nastupate za drzavni tip igrate za svoju zemlju, za svoju domovinu. Prvi poziv selektora i debi u nacionalnom dresu nikada se ne zaboravlja. BATA: 95 godina u januaru mesecu. Isli smo u Hong Kong. Debitovao sam protiv reprezentacije Hong Konga. Pobedili smo 3-1. I osvojili smo taj turnir. U drugoj utakmici dobili smo Juznu Koreju 1-0. Do sada sam odigrao nekim 37, 38 utakmica. I izgleda da cu se tu zaustaviti ( smeh ). Nadamo se da se tu nece zaustaviti. Jer kad je Bata u igri i mi a i selektor sigurniji smo u nasu odbranu. Na zalost na prva tri susreta jugoslavenske reprezentacije na predstojecem europskom prvenstvu nece biti Zorana Mirkovica jer disciplinska komisija UEFe odlucila je da Vujadin Boskov ne moze racunati na naseg asa zbog incidenta na utakmici Hrvatska -Jugoslavija. Kazna je mozda i prestroga jer svi znaju da su ovi susreti bili posebni. BATA: Sigurno da je bila izuzetno teska utakmica. Cak mogu da kazem da sam mnogo nervozniji bio pred prvu utakmicu u Beogradu koju smo odigrali. Ovaj... Zna se sta je znacila za nas ta utakmica. I za nas i za Hrvate. Znamo da je bilo i vise od fudbala u igri. Tako da ovaj... Sigurno da je bila velika nervoza, preterana, i sa jedne i sa druge strane. Normalno izlazi se pred pun... Pred punim smo stadionom, u Zagrebu konkretno... Imali smo protiv sebe reprezentaciju koja je bila treca na svetu, aktualno su treci na svetu. Imali smo protiv sebe nekih 50.000 razularenih navijaca. Medjutim u tom momentu, barem kod mene konkretno, a izpostavilo se posle i kot svih igraca, javio se neki dodatni nas inat. Posto mi kroz istoriju stalno prkosimo nekome. Kazem javio se taj dodatni inat. Pored svih onih uvreda i onih njihovih transparenata. Ispalo je na kraju sve onako kako smo mi zeleli. Opet se vracam na taj koban 42. minut. Ja sam ostavio drugove na cedilu i moglo je na kraju da ne bude tako. A mozda je bas taj 42. minut ulio dodatnu snagu njegovim saigracima. Da se provokacije i strasne uvrede kazne jos boljom igrom. Susret Hrtvaska -Jugoslavija svi cemo pamtiti. Po plasmanu na europsko prvenstvo, eliminaciji trece reprezentacije sveta, po dva postignuta gola, ali i po odgovoru na ruznu provokaciju Roberta Jarnija. BATA: Ljudima sam postao upecatljiv po gluposti, u stvari. Ne pamte ne po nekom lepom fudbalskom potezu, nekim makazicama ili golu iz slobodnjaka. Pamtice me verovatno po tom gestu, neslavnom. Ja sam napravio tu glupost. Normalno je da je usledila i kazna posle toga. Ne bih sad da komentarisem da li je ta kazna na mestu ili je mozda previsoka. Bilo kako bilo ja se verovatno necu naci na europskom prvenstvu. Sigurno da mi je zao posto je san sigurno jednog fudbalera da odigra mundijal i europsko prvenstvo. Ja sam mudijal odigrao, europsko verovatno necu... Zasto da ne? Kazna je na tri utakmice neigranja, a ne dozivotna. A Bata vredi mnogo vise od jednog crvenog kartona. Ne zaboravljaju se lako sve odlicne igre i neverovatna borbenost na terenu. Dao je sve od sebe svaki put kad je izasao na teren. Za svoje saigrace i nacionalni dres. Odigrao je mnogo vaznih utakmica. Uvek postoji neka koja se posebno pamti. BATA: Ja pamtim utakmicu... To je moja treca utakmica u reprezentaciji Jugoslavije... Protiv Urugvaja u Beogradu kad smo pobedili 1-0. Ne secam se tacno koji datum, mislim da je godine 95. Suprostavili smo se tada Urugvajcima sa nekim kombinovanim timom. U reprezentaciji su bili prisutni samo igraci koji trenutno igraju u Jugoslaviji. Mozda i zbog tog podatka ali mozda i zbog podatka sto smo pobedili veliku svetsku silu... Eto ta utakmica mi je ostala u pozitivnom secanju. I normalno utakmica protiv Vojvodine. To je poslednja moja utakmica u Partizanovom dresu na Partizanovom stadionu. Pobedili smo sa 6-3. Tada sam se i ja upisao u listu strelaca. Dao sam gol iz penala ( smeh ). Medjutim ima trenutaka kad nema vremena za razmisljanja o najdrazim utakmicama. Kada ste daleko od kuce, a brinete o najblizima. BATA: Bio sam tih prvih sedam dana. Normalno ovde su me cekale obaveze u klubu. Vratio sam se sa bratovom decom i sa majkom. Mogu da kazem da su tih nepunih tri meseca bili najtezi u mom zivotu. Prakticno... Bio sam bez sna. Svaki moj dan bio je bukvalno... Da li je to nedelja, da li je subota, dan pred utakmicu ili slobodan dan. Bio sam izpred televizora. Vrteo sam kanale. Kad ne vrtim kanale, vrtim teletekst. Do tri ujutru. Znam odprilike da su gadnjali negde od osam sati do tri, pola cetiri ujutru. Kad se zavrsi to bombardovanje oko tri, pola cetiri, okrenem brata telefonom, pitam da li je sve u redu. Kad mi kaze da je sve u redu onda se nekako nakanem da legnem da spavam. Bili su i njegovi klinci ovde samnom. Ovaj stariji ima cetiri godine. Muskarac Filip ( smeh ). A mladja devojcica Mila ima godinu i po dana. Deca ko deca bude se u osam ujutru i normalno probude i mene. Tako sam funkcionisao tri meseca. Normalno uz treninge i utakmice. Prepolovio sam se onda pred kraj. Bata Mirkovic igrao je za Rad, Partizan, Atalantu i Juventus gde ce ostati do 2002. godine. Sta dalje? BATA: Ne mogu da budem nezadovoljan sa do sada postignutim. Stekao sam mnogo u svom zivotu. Stekao sam svojim radom, nitko mi nije poklonio nista. I verovatno mi je tim uspeh verovatno drazi i sladji. Sto se tice nekih mojih daljih ambicija... Imam 28 godina. Sto se tice fudbalske karijere nije mi preostalo jos mnogo, nekih 4 ili 5 godina. Eto zeleo bi da fudbalsku karijeru privedem polaku ka kraju. Sto se tice privatnosti... Normalno da je vise krajnije vreme ( smeh ) i da osnujem svoju porodicu, normalno. Svi zivimo za taj neki porodicni zivot. Veliki uspeh i popularnost mnoge ljude mogu da promene. Danas ste se uverili da je Bata Mirkovic bio i ostao uvek isti, iskren, posten i neposredan. Dokazao je da je veliki igrac, a ostao skroman. Priznaju ga veliki fudbalski strucnjaci, saigraci izuzetno cene. Za sve to nije dovoljno samo da ste dobar igrac, potrebno je mnogo vise. Bio je to Zoran Mirkovic. Krenuo je ka vrhu, zasluzio je da tamo i stigne.

Zoran Bata Mirkovic's official website
All rights reserved