Skandal, jul 2004
 

Neodoljivi skandal majstor i maco men beogradskog asfalta tvrdi da mu se ne dopada ideja da decu odgaja sa stapom u ruci, ali priznaje i da onu pravu jos nije sreo. Nema nista protiv manekenki, pod uslovom da mu ugadjaju, jer nije spreman nista da trpi. Cim romansa prestaje da mu prija, dize sidro i odlazi.

JARNIJU BIH OPET URADIO ISTO

Zene tvrde da su njegova muzevnost i drskost neodoljivi, a on se, onako dzentelmenski, pravi da ga lepotice bas i ne salecu i kao dokaz navodi da je jos slobodan. Nedavno je bio u velikom iskusenju da kopacke okaci o klin ali, na radost mnogih, to se nije desilo. Shvatio je da i sa trideset i tri godine jos mnogo moze da pruzi fudbalu, pa se posle Italije i Turske vratio u Partizan. Prosle godine sam hteo da na karijeru stavim tacku. Sest meseci sam tumarao po Beogradu, trazio sebe u nekim drugim vodama, jer nisam imao nijedan motiv da zaigram. Dva meseca nisam pipnuo loptu, da sam imao viljusku pri ruci - izbusio bih je. Na kraju sam ipak prihvatio ponudu Partizana.

Da li si ikada posle skandala na utakmici u Zagrebu pre pet godina video Jarnija? Zao mi je sto me mnogi pamte po toj gluposti, a ne po postignutom golu. U tom momentu se nisam kontrolisao, sto sam uradio to sto sam uradio. Nisam dao dobar primer, ali kada bi mi se ponovila ta situacija, verovatno bih isto ucinio. Jarnija vise nisam video. Pricao sam o tome sa svojim prijateljima, hrvatskim reprezentativcima Tudorom i Rapajicem, ali mi nikada nisu zamerili sto sam prilikom napustanja stadiona podigao tri prsta. Bilo im je cudno sto me Jarni psovao, jer tvrde da je dobar decko.

Prica se da si veoma nostalgican i da si u Istanbulu stalno dzogirao u Beogradskom parku, samo zbog imena koje nosi? Kada sam dosao u Tursku, u Fenerbahceu je igralo pet eks-Jugovica. Bili smo mala banda. Trece sezone su pocele moje muke, jer sam ostao sam. Bilo mi je tesko. Mogu slobodno da kazem da je to bilo najgorih sest meseci u mojoj karijeri. Tada sam prvi put razmisljao o penziji.

Zasto nisi zvao roditelje da se presele kod tebe? Mislim da je bilo bolje sto nisu bili samnom u Turskoj. To bi bila veca muka nego korist, jer sam od sedam, pet dana provodio u karantinu, a oni bi za to vreme bili sami. Razmisljao bih o tome da li se snalaze dok nisam tu i to bi mi samo predstavljalo opterecenje. Stalno sam bio u kontaktu sa familijom, pogotovo sa majkom. Dolazila je kod mene kad god je mogla, a i ja sam svaki slobodan trenutak koristio da skoknem do Beograda.

Kako to da te nije osvojila nijedna devojka, a toliko njih te juri? Ne primecujem da sam popularan medju zenama.

Hoces da kazes da te ne spopadaju na ulici? Ne, nikada mi nije prisla nijedna devojka.

Pa kad ces se ozeniti? Brak je velika lutrija. Tesko je naci zenu koja ce te ispratiti u svim obavezama - treninzi, putovanja, karantini... Ispalo je da sam od 365 dana u godini cak 200 van kuce. To je tesko izdrzati kada imas zenu i decu. Zamisli, dodjem kuci, a dete pita ko je ovaj cika?! Tako ne bih mogao, negde bih se rascepio. Nemam nista protiv braka, ozenicu se, ali ne jos... I rani i kasni brak nose rizik. Svestan sam da ne treba ni odugovlaciti, jer glupo je da decu odgajas sa stapom u ruci.

Sportisti najvise vole manekenke. Vidis li sebe u takvoj vezi i da li brak izmedju dve javne licnosti moze da bude uspesan? Ako su to normalne licnosti, sigurno moze, bez obzira na to cime se bave. Nemam predrasuda prema manekenkama, ali stvarno nisam razmisljao o tome kako bih se snasao u takvoj vezi. U zivotu sam navikao da radim samo ono sto mi godi, naravno uz neke male korekcije i kompromise, ali sam siguran da necu trpeti ono sto mi ne odgovara.



Tempo, 14/04/03
 

TEMPO U SETNJI KONJARNIKOM SA ZORANOM BATOM MIRKOVICEM

Najlepse je kod kuce. Posle bezmalo deceniju igranja po belom svetu, Zoran Mirkovic vratio se u ovdasnji fudbal. Ono sto je za ovu pricu jos bitnije, Bata je ponovo u svom Beogradu, gradu u kome se rodio i odrastao. Nikad nije krio nostalgiju. Naprotiv. Uvek je u mislima bio u Beogradu. I kad je cetiri godine ziveo u obecanoj zemlji, kakva je Italiji, i kad je doziveo cari orijentalnog Istanbula. "Ovde su moji koreni. Nigde nije lepo kao u svojoj zemlji, gradu, kraju pogotovo. Uvek cu biti subjektivan po tom pitanju. Rodjen sam ovde, tu su mi prijatelji, familija, deo sam celog ovog ambijenta" - istice prvi as nase fudbalske lige.

Bata je odrastao u beogradskom naselju Konjarnik. Prve tri godine ziveo je na Dorcolu, kad je otac Milorad dobio veci stan, porodica Mirkovic preselila se nekoliko kilometara dalje, u Zidarsku ulicu. Danas, tri decenije kasnije, Bata se ponovo nasao na licu mesta. Sa zadovoljstvom je prihvatio ideju da se zajedno sa ekipom Tempa proseta Konjarnikom i podseti detinjstva i prvih fudbalskih koraka. A prvi ozbiljniji susret sa loptom imao je u osnovnoj skoli Stevan Sindjelic. Iako su ucitelji, pokojni Grba i Cira, bili orijentisani na rukomet, fudbal je Batu oduvek najvise privlacio. I u igri pod obrucima bio je medju najboljima. "Stevan Sindjelic bio je poznat po rukometasima, u ovu skolu isli su Nedja Jovanovic, braca Padezanin, Roske... ali ja sam sa drugarima najvise igrao fudbal i basket."

U osnovnoj skoli postojala su dva terena... "Jedan betonski, drugi sljakasti. U periodu od prvog do cetvrtog razreda, na odmoru je vazio zakon jaceg. Slabiji bi igrali na sljaci, jaci na betonu. Tek kad smo postali stariji, u sedmom, osmom razredu, igrali bi iskljucivo na glavnom terenu."

Sada, obilazeci sva ova mesta, pogotovo brojne betonske terene po Konjarinku na kojima su se kalili buduci asovi, Batu je obuzela seta. Zapustena igralista delovala su zaista tuzno i prazno. "Danas prvi put prolazim ovuda posle mozda deset-petnaest godina. Sramota je reci, ali ovde u medjuvremenu nije ulozena ni zuta banka. I ne samo to. U nase vreme bilo je nezamislivo da u ovo doba dana, oko dva popodne, ne bude dece na igralistima. Svi tereni bili su zauzeti, igralo se do mraka, mali fudbal ili basket, svejedno. A pogledajte sada, prazno, nigde zive duse..."

Neke druge decije radosti, savremena droga, igrice i kompjuteri, oterali su danas decu sa igralista. "Da, tuzno je to. Ne preterujem ako kazem da u nase vreme nije bilo sanse da u svakom trenutku, na svakom od terenu ne bude bar jedno dete, makar samo sutiralo na kos ili zongliralo. A na terenima, poput "male Marakane" ili "Grbavice", nije moglo da se dodje na red. Takmicilo se po dvadesetak ekipa. Igrao se odlican fudbal..."

Radjali su se i odlicni fudbaleri. Bata i njegovi najbolji drugari... "Bio sam nerazdvojan sa Gavrilom Gajicem i Igorom Tasevskim. Nismo isli u istu skolu, ali smo odrasli zajedno. Igor je stanovao u susednom ulazu, Gaja u ulici paralelnoj sa nasom. Sa njim drugujem od trece godine, jos kad smo zajedno isli u vrtic Cigra."

Prijateljstvo iz detinjstva traje i dan danas. Jos dok su pocinjali kao klinci, zajednicki san bio im je da jednog dana odigraju veciti derbi i da - umru. "Covek se nikad ne zadovljava sa nekim stvarima. Apetiti su nam rasli kako smo stasavali. Prvo je bilo da zaigramo za prvi tim, pa onda posto je Rad uvek bio na klackalici izmedju Prve i Druge lige, cilj je bio da zaigramo Prvu ligu. E onda, razmisljas, ne bi bila losa i mlada reprezentacija. I uvek, novi izazov, e, da mi je jos ovo, pa jos ono... Nas su u ono vreme vukli stvarno sportski motivi. Nikad se nije prvo postavljalo pitanje para. A posle, ako se dokazes, normalno je da ce i to doci..."

Osim sto su sa Konjarinka, za Batu, Gaju i Igora zajednicko je i to da su sva trojica igrala za "gradjevinare" sa Banjice, u razlicita vremena. "Igor i ja maltene zajedno, on je dosao sest meseci posle mene. Gaja je tada bio u Zvezdari, a kad sam ja presao u Partizan, on je istog dana potpisao za Rad. Malo ko zna da je on tada bio u pregovorima i sa Partizanom, ali se ipak preselio na Banjicu."

Tasevski je u Partizan dosao sezonu kasnije. Bata je, od trojice drugara, uvek prvi vukao nogu. Igor je danas u Spaniji, igra za Elce, dok je Gavrilo trener beogradskog Sindjelica. "To su pravi prijatelji, iskreni. Sa Igorom sam se i okumio, vencao sam ga. Gavrilo je tu, dogovoricemo se ko ce koga. Ko prvi krene..." - kaze Bata.

Kad je o fudbalu rec, Bata ga je i bukvalno obozavao. To su mu kasnije potvrdili i roditelji. I sto je zanimljivo, znao je sta ce igrati. "Uvek me je vuklo da igram pozadi. Znao sam da gledam utakmicu 90 minuta i to samo zadnju liniju. Posmatrao bih kako se krece odbrana. Niko mi nije govorio da to treba da radim, tada sam imao svega 13-14 godina. Valjda je to bila neka moja odgovornost. Uostalom, odbrambeni igrac je mnogo odgovorniji od napadaca, koji je lucidan, moze da proba sve, dok defanzivac mora da bude disciplinovan, ne sme da iskoci iz gabarita..."

Ne zaboravlja da istakne i fudbalske ucitelje. "Imao sam i neponovljive trenere u mladjim kategorijama Rada, pokojnog deda Mladju Mitrovica i Grbu Radenovica, znali su da me usmere. Drugo, u karijeri mi nikad nista nije bilo tesko. I kasnije, dok su me treneri setali po pozicijama, po potrebi, nikad se nisam bunio. Ako trebam da se zrtvujem, nije bilo problema!"

Bio je izuzetno vredan. Radio je naporno da bi stigao tu gde je danas. "Imao sam tu crtu, voljni momenat. I dan-danas imam tu karakternu osobinu. Bitno je samo da posedujes odredjeni kvalitet. Ako si radan i ako nesto hoces, po meni, mozes to i da ostvaris ... I naravno, da sam provociras srecu postenim radom."

Ono sto je jako vazno, kao poruka danasnjim klincima, skolu nije zanamerio... "Nisam bio najbolji, ali nisam bio ni los djak. Uvek u zlatnoj sredini. Nikad se nisam isticao. Ako me pitaju, odgovoricu, ali nije bilo sanse da sam dignem dva prsta. Inace, skolu sam zavrsio redovno. Nikad nisam isao vanredno. Znalo se kad imam sedam casova - utorkom i cetvrtkom, secam se - kasnio sam na trening 15-tak minuta. Trcao sam do kuce, ostavio bih samo torbu, sacekao "pedeseticu" i pravac - Banjicu. Ono sto je bitno, nikad nisam izostao sa treninga, niti sa casa! Jedino kad sam imao utakmicu, ako je bila radna subota, ili se igralo vanredno kolo... Nikad mi pokojni otac nije rekao: moras da ides u skolu! Mozda sam mogao da trazim da me upise vanredno, ali mi nije palo na pamet..."

IGRAO SE BOLJI FUDBAL

"Moram da budem iskren, mislim da se 1996. godine, kad sam otisao odavde, igrao bolji fudbal nego danas. Ogradjujem se, to je moje zapazanje, ako neko smatra drugacije... Citav fudbalski ambijent je tada bio mnogo bolji. Tacno je i da smo poslednjih petnaestak godina prosli kroz sve i svasta. To je sigurno odraz proslih vremena. Danas su isplivale neke mnogo ruzne stvari, kao da se izgubio takmicarski duh, stalno je prisutno neko nezadovoljstvo... Mozda nisam merodavan, ali meni se tako cini."

PARTIZANOVE BEBE

"Imao sam prilike da sest meseci treniram u Teleoptiku sa momcima koji danas polako ulaze u prvi tim Partizana. Odlicno ih poznajem. Pored momaka koji su vec prikljuceni prvom timu Partizana - Vukcevic, Babovic, Grubjesic, Drincic, Rnic - u Teleoptiku su i Smiljanic, Borko Veselinovic, Pajovic... Mislim da su oni buducnost, ne samo kluba, vec i naseg fudbala uopste. Rec je o izuzetnoj generaciji."

RADUJEM SE ZVEZDI

Odigrao je Bata Mirkovic vise vecitih derbija nego mnogi sadasnji igraci Partizana prvoligaskih utakmica. Kako su se u ono vreme igrala cetiri medjusobna susreta po sezoni, plus ondasnje TV Lige sampiona, sakupio je oko dvadesetak meceva sa Zvezdom. "Raduje me svaki duel sa njima. Tako ce biti i sada. Samo neka protekne sve u miru i kako treba. Pobedice bolji."

ANTIKLADIONICAR

"Nikad u zivotu nisam odigrao tiket u kladionici. Da mi neko sad kaze - dobices milione, ne bih odigrao. Stalno su me pitali drugari za savet, pogotovo kad sam bio u Turskoj. Zovu, kazu imaju dojave, i to za ekipe za koje nikad nisam cuo..."

BEZIM OD BUKE

"Sad slabije izlazim. Ponekad, preko dana, odem samo na kaficu, do Petog elementa ili do Skvera i to je to. Proslo me je ono vreme da idem negde da blejim. Bezim od buke, galame, ne prija mi. Idem na mirnija mesta. Zajedno sa starim prijateljima, krugom ljudi iz detinjstva, plus iz sporta."

GENETIKA

"Brat Zvezdan je stariji godinu dana. Njega nije mnogo zanimao sport, pa nismo imali mnogo zajednickih pametnih tema (smeh!). Danas igra s nama mali fudbal. Od familije, samo je stric igrao svojevremeno u omladincima tadasnje Galenike, ali je kasnije otisao da radi u Nemacku, igrao tamo za nizerazredni klub. Dakle, od citave familije, ako je bilo genetike, jedini to..."

ZVEZDASI I PARTIZANOVCI

"Pokojni otac nije znao da igra, ali je strasno poznavao fudbal. Znao je da gleda utakmicu. Bio je zvezdas, sve dok ja nisam presao u Partizan. I ja sam bio zaveden u mladosti. Danas je bratov sin Filip partizanovac od glave do pete. Kad bi ga pet minuta ostavili samog, ofarbao bi se po faci u crno-belo."

GOLGETER

"Iznenadili biste se kad bi pogledali moju golgetersku statistiku u kadetima i omladincima. Tada sam igrao zadnjeg veznog i postizao desetak golova po sezoni. Bio sam mnogo jak u skoku. A kao senior? U Radu sam postigao jedan, u Partizanu isto, bas kao i u Atalanti, Juventusu i reprezentaciji. Dakle, svuda po jedan gol! A onda u Fenerbahceu - tri! Dakle, tad me je krenulo...(smeh)!"

SREDNJESKOLAC

"Srednja skola mi je takodje bila blizu. Isao sam u Gradjevinsko-tehnicku u ulici Hajduk Stanka. Bila je to teska skola. Kad smo krenuli sa strucnim predmetima u trecoj godini, bilo nas je cetvrdesetdvoje u ucionici. Cetvrtu godinu izguralo je samo nas sestoro bez slabih ocena: dvadesetak je islo na popravni, a ostali su pali vec u trecoj godini, ili su tu sudbinu doziveli u cetvrtoj."



Tempo, 10/09/03
 

AKO ME SE SETE

Bata Mirkovic u Teleoptiku! Naslov u novinama, u koju bi mnogi poznavaoci sporta tesko mogli da poveruju. Na zalost uprave iz Zemunela, takav transfer zaista spada u domen fudbalske fantastike. Proslavljeni i u narodu jedan od najomiljenijih reprezentativaca u ovom klubu samo trenira, dok ne ugovori novi angazman. Nakon vise nego uspesne odiseje na Apeninima, u Atalanti i slavnom Juventusu, protekle tri godine proveo je na Bosforu, u Fenerbahceu. Odradio je posao do kraja, ali kako sam priznaje: "Poslednjih sest meseci u Istanbulu sam takoreci propatio. Bilo mi je izuzetno tesko, prenaporno, velika je konkurencija, mnogo je utakmica, ogromni napori su u pitanju. Ipak, muski sam odradio ugovor do kraja i "zapalio" kuci..."

Odmorio si se pa krenuo u nove radne pobede. "Intezivno treniram sa momcima iz Teleoptika vec 25 dana, radim i cutim, pa - ako me se sete..."

Da li je moguce da sa takvom reputacijom jos uvek nisi uspeo da pronadjes klub? "Bilo je ponuda, nije da nije, ali po meni - sve bez veze. Moram priznati i da sam po tom pitanju inertan, toliko da je to zabrinjavajuce. Sta da radim, takav sam... Ne zapinjem na tom planu. Uz to, jos uvek drzim do sebe, imam cenu, crtu ispod koje ne idem i to je to. Da skratim i budem iskren, najveci problem zbog koga u ovom trenutku nemam klub je sto nisam dobio odgovarajucu finansijsku ponudu. Ali tu sam, ziv i zdrav, ne dizem ruke..."

Nisi ni malo zabrinut za karijeru. Ruku na srce, "greota" bi bilo da je zavrsis. "Nisam zabrinut, jer nemam 20 godina. Jeste, krenuo sam malo nizbrdo, ali jos uvek je podnosljivo, nema mesta za brigu. sto se tice kraja - bila bi katastrofa da se to dogodi nekom ko ima 25 godina, a ovako..."

Neki mediji su objavili da si potpisao za Standard. "Kakav crni Standard. Nemam pojma odakle im to, nisam tamo ni bio, niti sam sa njima pricao."

Znaci, poslednja ozbiljna ponuda na tvoju adresu stigla je od bivseg kluba, Partizana? "Istina je, zvali su me pre dva meseca. Medjutim, u to vreme sam tek izasao iz naporne sezone, tek se oporavio od teske povrede, svega mi je bilo preko glave, da ne kazem preko... Jednostavno, nikad oni nisu bili problem po tom pitanju, vec uvek i iskljucivo ja."

Eto, da je bilo drugacije, sad bi igrao u Ligi sampiona u crno-belom dresu, kao nekada sa Juventusom. "Ma pusti, ko zna, da sam ja igrao, mozda bi nesto uprskao, pa ne bi ni usli u Ligu sampiona!"

Novi selektor Ilija Petkovic je rekao da nisi pozvan u reprezentaciju samo zato sto nemas klub, pa kad ga pronadjes... "Pod jedan - to je bila logicna odluka. Nemam klub, ne igram, pa gde da me covek gleda, na malom fudbalu; moze recimo i da obrati paznju na moju skocnost, posto sam igrao i basket. Salu na stranu, tu sam, bice jos prilike za mene u reprezentaciji, nadam se uskoro."

Kako si se osecao kad si gledao mec protiv Velsa, a do juce si bio i kapiten? "Pa dobro, nisam tu ja bitan. Bio sam zadovoljan i srecan sto su odigrali krajnje borbeno, pozrtvovano, a to je mozda i najvaznije. Naneli smo Velsu, za mnoge neocekivano, prvi poraz u kvalifikacijama, i to sasvim zasluzeno. Imali su jednu jedinu sansu, kada je Krstajic spasao cist gol. Ruku na srce, ni nasa igra nije bila, sto bi se reklo - ekstra, ali tri boda su - tri boda, a sansa i nada su uvek dobrodosle, koliko god mozda bile nerealne, kako u zivotu, tako i u sportu."

Pretpostavljam da ti Azerbejdzanci i dalje kvare san. "Uh, pomislim s vremena na vreme na njih. Stvarno smo napravili glupost... Dodaj tih pet bodova na ovaj konto, gde bi nam bio kraj. Ne daj Boze, ali mi smo kvalifikacije izgubili zbog tamo nekih... Najezim se kad samo pomislim. I dan - danas kad neko hoce nesto da mi kaze, pa pocne sa "A", ja odmah pomislim na Azerbejdzan!"

Desava se... "Ma, desava se jednom, ali nama se dogodilo dva puta, sto je nedopustivo i katastrofalno. Jednostavno, nedovoljno psihicki spremni smo usli u ta dva meca, olako smo ih shvatili, potcenili i zato smo tako prosli. Valjda smo, konacno, naucili da nema "lako cemo"."

Sve je krenulo nekako naopako; i ti si igrao u veznom redu... "Igram tamo gde mi trener kaze, nisam takav covek i igrac da se zbog toga bunim. I nije bila to neka velika novina. Na toj poziciji sam igrao neko vreme u Turskoj, svoju najbolju sezonu u Partizanu, kao i za plave u Moskvi protiv Rusa ili recimo Luksemburga."

Vreme je da svi zaboravimo i krenemo dalje... Jel' pikas mali fudbal? "Igrao sam letos, ali u poslednje vreme, kad sam poceo ozbiljnije da treniram, izbegavam, zbog povreda. Zato pratim moj Konjarnik, i uzivam kao i uvek!"



Kurir, 03/09/03
 

BATA UCI ENGLESKI

Zoran Mirkovic, doskorasnji reprezentativac SCG, nalazi se na meti nekoliko premijerligasa

Pre nesto vise od mesec dana iskusni defanzivac Zoran Bata Mirkovic izjavio je za Kurir da najozbiljnije razmislja da prekine sa aktivnim igranjem fudbala. Medjutim, kako su u poslednjih dvadesetak dana pocele da pristizu ponude inostranih klubova, nekadasnji igrac Rada, Partizana, Atalante, Juventusa i Fenerbahcea promenio je svoju odluku.

Mirkovic se intenzivno priprema sa ekipom srpskoligasa Teleoptika i ceka ishode pregovora. - Bio sam umoran od svega i zaista sam smatrao da je povlacenje najbolje resenje. Ipak, u medjuvremenu sam se predomislio, a na to je uticalo svakodnevno igranje malog fudbala i treninzi sa drugarima koji takodje cekaju angazman. Medju njima su Bjekovic junior, Jeremic, Nuhi, Zoric i doskora Ivan Tomic, koji je pre nekoliko dana potpisao za Rajo Valjekano. Jedini problem je Miskovic, koji se vec dva dana ne pojavljuje na treninzima i samim tim nam razbija koncepciju rada. Ocajniski trazimo Miska da nam se prikljuci na treninzima. Treninge vode Vlada Vermezovic i Sladjan Scepovic i nema zabusavanja u Zemunelu - u saljivom tonu kaze Mirkovic.

Da li je istina da ste blizu dogovora sa belgijskim Standardom iz Lijeza, kako su preneli pojedini mediji? - Pre nesto vise od dve nedelje bilo je nekih kontakata, ali nije se otislo dalje od toga. Prema tome, u toj informaciji nema mnogo istine. Postoje neke druge kombinacije.

A te kombinacije i varijante vezane su za...? - Engleski fudbal, ali ne bih sada o imenima klubova. Igrao sam u Seriji A, prvo u Atalanti, zatim u Juventusu, jednom od najjacih klubova Evrope, na kraju u Feneru i zaista bih voleo da se oprobam na Ostrvu. Premijer liga je po mom ukusu, a jedini problem, nadam se privremeni, predstavlja mi nedovoljno znanje engleskog jezika - kaze Mirkovic.

Kako ste doziveli uspeh Partizana u Njukaslu i plasman u Ligu sampiona? - Napravili su najveci uspeh u novijoj istoriji nase zemlje, podarili su veliko zadovoljstvo svima nama. Zasluzeno su izborili plasman u evropsku elitu, jer su igrali fenomenalno. Svim srcem sam bio uz njih.

Crno-beli su za protivnike u grupi dobili jake rivale, kao sto su Real, Olimpik i Porto. Kakve su, po vama, sanse Partizana? - Grupa jeste teska, ali ovi momci su pokazali da imaju snagu i kvalitet i siguran sam da nece biti autsajderi. Partizan je cilj ostvario, i nasim ljubiteljima fudbala poklonio sest jakih utakmica, od kojih ce svaka za sebe biti spektakl - smatra Mirkovic.



Kurir, 23/07/03
 

MIRKOVIC NAPUSTA FUDBAL?

Zoran Mirkovic je dugo bio najavljivan kao moguce pojacanje Partizana za Ligu sampiona. Iskusni defanzivac, kome je u junu istekao ugovor sa Fenerbahceom, bio bi idealno resenje za Mateusovu poslednju liniju. Ipak, od ocekivanja i nadanja navijaca crno-belih da ce svog miljenika ponovo videti u Humskoj nece biti nista. - Razgovarali smo na tu temu, ali... Nije problem u upravi kluba, vec u meni. Umoran sam od svega onoga sto mi se desavalo u proteklih pola godine. Ne znam sta cu dalje, ali moram da vam kazem da intenzivno razmisljam o zavrsetku karijere - otvorio je dusu u razgovoru za Kurir Bata Mirkovic.

Dosta se u proteklom periodu govorilo o Vasem odlasku u Skotsku, jer su interesovanje pokazali veliki rivali iz Glazgova, Seltik i Rendzers. - Postojala je ta mogucnost, bilo je kontakata, ali zapelo je oko finansijskih detalja. To je razlog sto dogovor nije postignut.

Kako ocenjujete proteklu sezonu u Turskoj? - Kao nenormalno losu. Ostvarili smo slab plasman, cetiri meseca sam bio povredjen, tako da je poslednjih pola godine predstavljalo za mene pravo mucenje. Verovatno je to osnovni razlog ovakvog stanja u kojem se trenutno nalazim.

Iz ove perspektive, smatrate li odlazak u Tursku promasajem karijere? - Hiljadu puta sam sebi postavio to pitanje. Gledano s fudbalske strane definitivno jeste, ali nije sto se tice egzistencijalnog dela. S te strane, klub je bio korektan prema meni. Problem Fenera je u organizaciji, ali nije na meni da to sada komentarisem.

Kakvi su Vam dalji planovi, da li postoji mogucnost da ipak promenite odluku? - Ukoliko budem pravio pauzu, odnosno ako ne nadjem novu sredinu, onda ce to biti i definitivni kraj moje karijere. Odmor mi je preko potreban, uzeleo sam se Beograda, porodice, prijatelja. Svaki slobodan trenutak provodim igrajuci mali fudbal sa nekadasnjim saigracima iz Partizana - rekao je Mirkovic.

Neminovno pitanje vezano je za reprezentaciju. Kako je Zoran Mirkovic podneo neuspeh u kvalifikacijama? - Mucnu situaciju iz Fenera upotpunio je poraz od Azerbejdzana. Psihicki sam to tesko podneo i verovatno odigrao poslednji mec u dresu plavih. Mnogo boli kad se gubi od anonimusa.

Kako komentarisete dolazak Ilije Petkovica na mesto selektora? - On je iskusan strucnjak i imam visoko misljenje o njemu. Zelim mu sve najbolje i nadam se da ce uspeti da reprezentaciju trgne iz letargije u koju je zapala.



Glas javnosti, 16/01/03
 

POVRATAK RATNIKA

Zoran Mirkovic koji se povredio u plavom dresu 12. oktobra 2002. godine u Napulju, vraca se fudbalu! "Najgore je proslo, skoro sam fit, ocekujem da budem spreman za derbi sa Besiktasom 2. februara."

Pamtice Zoran Mirkovic taj 12. oktobar 2002. godine do kraja zivota. Stameni defanzivac je u Napulju protiv Italije igrao samo osam minuta, ligamenti su popucali i nastali su pakleni dani oporavka. U suncanoj Antaliji, gde se vec godinama priprema Fenerbahce, Batu je ogrejalo sunce... "Vracam se fudbalu" - s osmehom prica fudbaler od najveceg poverenja. "Nisam jos fit, ali u zavrsnoj sam fazi. Posle meca sa Italijom cetiri nedelje sam nosio gipsanu longetu, a onda je nastupio najmucniji period, rehabilitacija. Ligament je pukao sa unutrasnje strane i morao sam polako da se vracam. Najzad radim s loptom, mogu da pravim sve pune pokrete, bocna kretanja i skokove... Sada je nervoza nekako najveca, tu sam a nisam. Ipak, znam da moram da budem jos malo strpljiv, posle svih ovih muka ne smem da prenaglim."

Fener ucestvuje na turniru u Antaliji, ali Bata preskace te meceve. "Nama prvenstvo krece 9. februara, s tim sto mi nedelju dana ranije igramo zaostali mec sa Besiktasom" - objasnjava Mirkovic. "Pre duela sa liderom turskog sampionata imacemo na programu dva meca i verujem da cu se tada zvanicno vratiti i da cu biti spreman za pocetak sampionata."

Plavi 12. februara docekuju Azarbejdzan, u aprilu je veliki derbi sa Velsom. Hoce li Mirkovic biti spreman za povratak na reprtezentativnu scenu? "Nadam se da cu biti spreman, ali nije do mene hocu li ponovo nositi plavi dres. Jedno je sigurno, ko god bude igrao, dace sve od sebe. Jer, ukoliko bismo dobili te dve utakmice kod kuce, napravili bismo veliki korak ka Portugalu. Jos konkretnije, mislim da bi nam sest bodova prakticno obezbedili drugo mesto i baraz. Onda bismo mogli mirno da cekamo duel u Finskoj i jesenji rasplet. Verujem da u tom slucaju poslednji mec sa Velsom na Ostrvu ne bi bio i odlucujuci."

A borac bez mane i straha kakav je Mirkovic, neophodan je upravo protiv Velsa u Beogradu, jer Hartson (Seltik), Belami (Njukasl) i Dejvis(Totenhem), igraju u vrhunskoj formi. "Velsani su svakako veliko osvezenje za evropski fudbal, u zamahu su, vode na tabeli, ne znaju za poraz... Iznenadili su mnoge, verujem da nas nece. Bice to zestoki susret, to je sigurno, ali i mi mnogo toga, kao sto sam rekao, mozemo da zavrsimo vec u Beogradu. Nema tu mnogo price, treba igrati kao do sada, hrabro, sa velikim srcem i - bice sve u redu."

Tumbakovicu kapa dole
Prati Bata uvek dogadjaje u Partizanu... "Vidim da je dolazak Mateusa doneo veliki publicitet sto je za Partizan jako dobro. Medjutim, hteo bih da kazem nesto i o LJubisi Tumbakovicu. Bio mi je trener tri godine, jako dobro sam ga upoznao i kao coveka i mogu samo da kazem, kada je on u pitanju kapa dole. I na jednom i na drugom planu."

Antalija je raj
Fenerbahce se u Antaliji priprema vec nekoliko godina. Kako ce pola nase Lige u Tursku uskoro stici, zamolili smo Mirkovica da nam iz prve ruke "pojasni situaciju". "Antalija je raj, a mi smo u Beleku koji je 25 kilometara udaljen i zaista poseduje nevidjene uslove. U odnosu na proslu godinu, na pet-sest terena su postavljeni i reflektori, a ima dosta objekata bas u sklopu hotela. Vreme je idealno, eto, mi smo vec deset dana tu a nije pala kap kise, temperatura je izmedju 15 i 20 stepeni Celzijusa."

Pisalo se o Laletu i Pjani
Lalatovic je pregovarao sa "Galatom", u "Feneru" je bilo interesovanja za Pjanovica. "Pisalo se o tome, ali zaista ne znam kako ce se zavrsiti. Mi smo angazovali Bescasnika, koliko znam jure i Rebrova, pa ne verujem da je Pjanovic sada aktuelan. A voleo bih da su Pjana i Lale dosli u Istanbul."



Tempo, 24/04/02
 

Lepo je ponovo videti Zorana Batu Mirkovica, bar na tren, pricati i s nogu u hotelskom foajeu, naslonjeni o koncertni klavir. Momak - verujte na rec, momcina i dasa "do korica" - vazda je znao s ljudima. To je kod njega urodjeno - nesteceno - poneto od kuce u beli svet. Ali otom-potom, bolje receno drugom prilikom. Povod ovim redovima je kapitenska traka, pre svega, potom nastavak (prvi deo objavljen u oktobru) pikantnih detalja iz njegovog momackog zivota, zivota najpozeljnijeg zeta medju fudbalerima.  

Nakon upoznavanja s minulim desavanjima i istanbulskim dogodivstinama od poslednjeg vidjenja, cestitasmo mu lidersku pocast, kao junaku rane u Crnoj Gori: Pa srecna ti traka, Mirkovicu Zorane.

"Hvala, hvala... Ma da sam samo v.d. kapiten", neozbiljno rece i zaceni se od smeha. "Znaju se pravi vodje, a ja tu dodjem kao cetvrti, peti ili sesti po redu. Dobro, traka je cast i nadam se da sam kolege u Smederevu dostojno zamenio."  

Dobio si traku, iako imas 16 utakmica manje od Sava Milosevica? "Dejo je kurtoazno rekao da smo nas dvojica u igri, medjutim, traka bi bila Savova. Jer oduvek se u reprezentaciji brojao staz."   Citiram Savicevica ("Mirkovic bi bio kapiten i da je dosao Milosevic"), ne bi li poceo da zavrce, inace, kratke rukave na majici, kao njegov prepoznatljiv znak da je na ivici strpljenja. Ali nista ovog puta, pa zna Batica za salu...  

Nego, zasto te zovu Batica? "Nadimak je delo godinu i sedam dana starijeg brata, kada me je majka donela iz porodilista. Zvezdan je tek poceo da prica i upitao je nasu Borku "sta je to", ne ko je to. Mama je rekla bata, posto tad roditelji nisu znali kako cu se zvati. Kasnije su mi ukucani tepali i odtud - Batica."

Nadimak bi vise prilicio nekom mirnijem detetu, momku. "Zar nisam miran? (Smeh)... Bio sam nestasan u detinjstvu, ali ne bih o mojim glupostima. Imao sam more fiks ideja, medjutim, zbog mladjeg narastaja necu ni rec o tim danima. Dobro, malo preterujem, da uozbiljim, nije bilo nista preterano, bezobrazno, bezobzirno, maligno."  

Stidljivo pricas, a burno reagujes. (Ne)ide to jedno sa drugim? "Pre bih rekao da sam u neku ruku skroman, da nisam nametljiv. S druge strane, impulsivno reagujem na nepravde, provokacije. Ne, nisam stidljiv..."  

Ako nisi, zasto vesto izbegavas bliski susret u nasoj redakciji s rukometasicom bajovite lepote, Jelenom Radovic? Ona je svoje rekla... "Ne bezim ja. Srescemo se, obecavam."  

Ajde da ti poverujem, nego verujes li u ljubav na prvi pogled? "Ne, volim to detaljnije da prostudiram."

Apsolvirao si tvoj trenutni emotivni status, ili? "Nemoj samo o tome, molim te. Preskocimo ovo pitanje."

Kako hoces, a da li si cesce bivao osvojen ili si ti osvajao? "Preskoci i ovo."  

Nemam snage vise, umorih se... "Dobro, bilo je i jednog i drugog."  

Nesto se, ipak, vise puta desavalo. "Nisam brojao, recimo pola-pola."  

Kako stoje stvari s ostavljanjem? "Isto fifti-fifti."  

Sta kazes za preljubu? "Osetljiv sam po tom pitanju i ne bih da pricam o prevari, a kamoli da to dozivim. Daleko bilo." Kuca o drvo, valjda, uroka radi.  

Slavan si, bogat, jos i zgodan i tebi to (ne) moze da se dogodi, zar ne? "Nije probrojano primarno, jer unutrasnja licnost i lepota su od toga daleko bitniji. E sad, ako to nemas, onda je moguce da budes prevaren, ostavljen."  

Mozes li da prepoznas kada je cura s tobom zbog tebe? "Nisam, iskreno, ulazio do sada u problem, psihu devojaka u mom okruzenju. Verovatno, sto nisam s obe noge stao na ludi kamen. Shodno tome, nisam obracao paznju kroz koju prizmu me posmatraju. Uostalom, to je njihovo da li me gledaju kao uspesnog sportistu, prepoznatljivog lika ili prijatnu licnost -sto bismo ovde rekli - gotivnog tipa."  

Kada bude doslo vreme, kako ces da ih testiras? "Pripremicu pitanja, kao i ti sada." Uze mi notes iz ruku i prasne u smeh. To je i ovako bilo poslednje pitanje, majstore. "Ne znam, zbilja. To se, verovatno, oseti. Znam jedino da necu da ulazim u paranoju, mislim preteranu."  

Batice, Batice... Godine odsutnosti ucinise svoje i danas je ljubav hod po mukama. Jer, ovdasnju curu jedino smrt moze uciniti vernom. Nasmesi se iz srca, obozavateljkama u cast. Ljubisa Panic



Glas javnosti, 20/03/02
 

Zoran Batica Mirkovic, plavi kremen kamen, ljubimac je navijaca Fenerbahcea. Kako i ne bi kada uvek ostavi srce na travi, on jednostavno ne moze, ili ne ume, svejedno, slabo da igra. Preskocio je reprezentativni mec u Arizoni, zbog derbija sa Galatom, ali Meksikanci su vec ad akta, aktuelni su Brazilci.

"Prava utakmica u pravo vreme", rekao je Bata za mec sa Braziom. "Posle duela sa fudbalskim vanzemaljcima znacemo gde smo trenutno, ali i kolike su mogucnosti ekipe. Bice to veliko iskustvo, ne samo za one mladje, koji dolaze, vec i za nas koji smo starosedeoci u plavom dresu. Brazil je uvek Brazil, pogotovo kod kuce, a kako ce verovatno igrati u najjacem sastavu, eto zestoke borbe. Ranijih godina smo se mucili s protivnicima, spartali svetom i igrali protiv raznih rivala. Niko nije hteo sa nama! Sada je ocigledno sve drugacije, i svet se otvorio i prihvatio nas, ponovo smo postali aktuelni i atraktivni i za najjace. Milina je igrati protiv Brazila, a upravo tezina te utakmica podize adrenalin i omogucava da se iskazemo u pravom svetlu."

Bata je takodje pricao o rasporedu utakmica u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. "Mozda je i bolje da vec na startu odmerimo snage sa "zabarima", a dobro je sto mi preskacemo septembar, imacemo vise vremena da se dobro pripremimo, ali i da odigramo jednu prijateljsku utakmicu vise. Italijani su, naravno, papirnati favoriti, ali samo dok se ne izadje na teren. A onda vaze jedino pravila koje sami pisemo. Mi se predati unapred necemo, ali sigurno nece ni drugi rivali u grupi." Bata ne otpisuje ni Fince i Valesane. "Nekoga ce sigurno skratiti za bodove, samo da to mi ne budemo. Optimist sam, kao i uvek, od glave do pete. Mislim da cemo imati jaku reprezentaciju, sklop mladosti i iskustva i sada je na nama da se dobro pripremimo, a na selektoru Savicevicu da sklopi pobednicki mozaik. Cilj nam je svakako prvo mesto, bez obzira sto imamo zaista jaku grupu, i nadam se da nece biti vise u javnosti price o lakoci prolaza, ali bih licno bio zadovoljan i drugom pozicijom. Jer, Evropsko prvenstvo je slatko i ako se na njega kroz baraz stigne!"

Bata je komentirao i igre Fenerbahcea: "Pokvarili smo utisak remijem sa Malatijom u Istanbulu, ali i sledecu utakmicu igramo na nasem stadionu pa ce se raspolozenje, verujem, vratiti. Do kraja sampionata vodice se zestoka bitka, Galatasaraj je ispao iz Lige sampiona i posvetice se samo prvenstvu, Besiktas je jedini ostao na dva fronta, igra i finale Kupa, a mi cemo pokusati da odbranimo titulu. Nece biti lako, sigurno ce odlucivati foto-finis".



Tempo, 20/02/02
 

U ekspanziji savremenih racunara i kompjutera, danas sportisti sirom sveta, a pogotovo fudbaleri, sve vise imaju svoje sajtove, svojevrsne elektronske "pi-arove" pomocu kojih odrzavaju kontakt sa navijacima i svojim obozavaocima, dopisuju se i obavestavaju ih o najnovijim dogadjanjima u svojoj karijeri, pa i privatnom zivotu, sve to ispraceno sa mnogobrojnim slikama, biografijama i drugim zanimljivim podacima koji interesuju njihove fanove.

Onaj ko je usao u tajne kompjutera i voli da "surfuje" internetom, sigurno je imao prilike da poseti brojne prezentacije vodecih fudbalskih zvezda iz celog sveta. Ronado, Vijeri, Oven, Bekam, Zidan, Figo i mnogi drugi, imaju i po nekoliko sajtova. Medju njima, kao jedan od najpopularnijih, zasto ne reci i medju najboljima, nalazi se zvanicni sajt Zorana Bate Mirkovica, naseg reprezentativca koji danas igra u turskom Fenerbahceu.

Sve sto zelite da saznate o Bati, ali i o njegovim brojnim saigracima i prijateljima iz reprezentacije, mozete ako posetite sajt ovog fudbalera. Podaci i ostali interesantni sadrzaji objavljeni su na dva jezika, srpskom i engleskom, sto pruza mogucnost i drugim znatizeljnim navijacima iz raznih delova sveta da bolje upoznaju nase fudbalske asove.
Uostalom, ovaj sajt je, kao priznanje, dobio posebnu nagradu za kreativnost, originalnost i kvalitet.
Ne bi to bilo nesto posebno, da Bata dugo nije ni znao za postojanje tog sajta. Prica je sasvim neobicna i pripada onim lepim storijama koje govore o zivotu na savremen nacin, o jednom omiljenom sportisti i vrednoj devojci koja je velikom upornoscu uspela da napravi nesto na cemu bi joj pozavideli mnogi fanovi i obozavaoci.

"Iskreno cu vam reci da nemam bas mnogo udela u toj kreaciji", bilo je prvo sto je Bata Mirkovic naglasio kad je dobio kompliment nase redakcije za fenomenalan izgled njegove internet prezentacije. "Sajt postoji nesto malo duze od dve godine. Nije otvoren na moju inicijativu, ja sam za njega saznao tek sest meseci posto je napravljen. U poslednje vreme sam se malo aktivirao, odgovaram na pitanja, dajem informacije i slicno, ali sve je to ruku delo jedne devojke iz Slovenije. Zove se Maja Kovac i samoinicijativno je pokrenula sajt. Bilo je to, otprilike, nakon one utakmice u Maksimiru sa Hrvatima. Ne znam da li joj je to bio motiv, ali tako je bilo."

Batin sajt je u mnogim segmentima originalan, razlicit od linkova drugih poznatih fudbalera, a nas reprezentativac otkriva jos jednu neobicnost: "Razlikuje se verovatno i u tome sto ja do pre godinu i po dana nisam znao ni da udjem u svoj sajt. Bio sam totalni pocetnik u svetu kompjutera. Ni danas nisam nista bolji. Vremenom sam malo naucio neke osnovne stvari, ali iskreno receno, nisam u tom fazonu, kompjuteri me za sada ne interesuju previse."

Ko poznaje Batu Mirkovica zna da on ne voli previse da se eksponira u javnosti, u medijima, zato je i bilo cudno da upravo ovaj fudbaler ima jedan od najboljih sajtova, ne samo kod nas... "Nikad nisam voleo da se isticem, uvek sam nastojao da budem po strani, a svoju privatnost sam cuvao kao zmija noge. I danas kad trebam da dam neki intervju osecam takav teret da je to prava muka. Cak i u svom sajtu, kad odgovaram na pitanja, najcesce se cujem sa Majom i njoj ispricam ono sto treba, a ona to posle uoblici. Lakse mi je telefonom nego i-mejlom ili elektronskom postom...", priznaje Mirkovic dodajuci da su mnogi kompjuterski izrazi i dalje tabu-tema za njega.

Bata i Maja su prvi put culi pre otprilike godinu i po dana, a tek letos su se konacno i sreli. "Maja je doputovala u Beograd i tada smo se upoznali. Devojci svaka cast. Ovom prilikom bih zeleo da istaknem da sve pohvale i komplimenti za sajt i sve ostalo sto prati moju prezentaciju na internetu, idu na njenu adresu. Ja sam, rekao bih, pravi parazit koji je pokupio slavu zahvaljujuci tudjem radu", kaze kroz osmeh.

Dakle, junak(inja) ove price je 25-godisnja devojka koja je nedavno zavrsila Prava i vec 6-7 godina radi na najgledanijoj TV stanici u Sloveniji, POP TV i gde prevodi filmove sa engleskog jezika. Otkad je pocela da prati fudbal, a poznaje ga danas poprilicno, bila je fan Bate Mirkovica. Tako je i dosla na ideju da napravi njegov sajt: "U pocetku nisam znala nista da radim, nisam znala ni kako izgledaju sajtovi. Ali imala sam puno Batinih fotografija, bila njegov navijac i tako pocela. Napravila sam najpre link, koji je u pocetku imao samo jednu stranicu. Kada je drugarica na sajtu "Serbian cafe" stavila reklamu odjednom su Batin sajt poceli da posecuju mnogi navijaci. Predlagali su mi nove ideje, sadrzaje, dopune... Tako sam, korak po korak, pocela da prosirujem sadrzaj sajta. U pocetku je to islo sporo jer nisam dovoljno dobro poznavala problematiku na izradi sajtova, ali vremenom je bilo sve lakse i lakse", kaze Maja.

Ono po cemu se ovaj sajt razlikuje od zvanicnih sajtova drugih fudbalera je u tome sto u njemu mozete naci lepo uoblicene podatke i o drugim jugoslovenskim igracima. Dakle, iako je rec o oficijalnoj prezentaciji jednog igraca, nesebicno je prostor ustupljen i ostalim "Batinim saigracima".

"To je ispalo spontano", objasnjava Maja. "U vreme kad je napravljen Batin sajt, bio je prvi takav jednog fudbalera iz Srbije. Kezman je takodje poceo da radi na svom sajtu, ali niko vise. Zato sam, na predloge onih koji su posecivali Batin sajt, pocela da ubacujem slike i podatke i o ostalim jugoslovenskih igraca. Uostalom, Pedja Mijatovic je dobar Batin prijatelj, pa zasto ne bih stavila i neku njegovu sliku?"

Vremenom je sajt postajao sve bogatiji i kvalitetniji. Danas, kad u nekom od internet pretrazivaca zatrazite podatke o nekog jugoslovenskom reprezentativcu, jedna od prvih adresa na koje vas pretrazivac upucuje je upravo zvanicni sajt Bate Mirkovica. "Mislim da je potpuno u redu da sajt sadrzi i informacije o nacionalnom timu Jugoslavije. Eto, "plavi" su prosle nedelje igrali protiv Meksika, pa iako Bata nije mogao da igra zbog klupskih obaveza, ubacila sam kompletan izvestaj sa te utakmice. Ipak je to Batina reprezentacija."

Interesantno je da u pocetku sajt bio samo na engleskom jeziku jer Maja nije dobro znala srpski, ali je ubrzo, uz pomoc prijatelja resila i taj problem. Konsultovala ih je zbog gramatike i eventualnih pravopisnih gresaka. Danas je to proslost... "Sada mnogo bolje govorim srpski i sama uredjujem taj deo sajta. Ako mi se slucajno potkrade neka gramaticka greska ili slicno, izvinjavam se...", dodaje ova Slovenka.

Slovenka? "Da, Slovenka...", kaze Maja, a zatim se ispravlja: "Zapravo, ja sam pola-pola, mama mi je iz Srbije." Sad je sve jasno. Gospodjica Kovac otkriva da je svim srcem uz "plave" momke, a priznaje da joj je jako tesko pao proslogodisnji neuspeh u kvalifikacija u duelu sa selekcijom Slovenije. "Uhhh, bilo mi je stvarno tesko. Malo sam se utesila ovih dana kad sam odgledala mec koji je Slovenija izgubila od Hondurasa sa 5:1", navijacki ce Maja.

Inace, Maja ima decka, Slovenca, i zato neizbezno pitanje: Da li je on ljubomoran na Batu kad Maja toliko vremena provodi kreirajuci njegov sajt? "Ne, nije. On navija za Sloveniju, ali i Bata mu je drag. Poznato je da Mirkovic ima puno fanova medju devojkama, ali i muskarcima."

Maja naglasava da joj danas treba mnogo manje vremena za dopunjavanje sajta. Zbog kontakta i konsultacija sa Batom, ali i brojnih "saradnika" koji joj rado pomazu. "Secam se kad je Bata presao da igra u Tursku, bila sam zatecena: Sta cu sad? Kakav turski jezik? Medjutim, pokazalo se da su tamo ljudi vrlo srdacni, jedva cekaju da vam pomognu ako je neki njihov igrac u pitanju. Kad se setim koliko sam se mucila dok je Bata igrao u Italiji, nikakvu pomoc nisam imala. Turci su drugaciji. Odlicno saradjujemo, redovno mi salju podatke i slike, pa cesto mogu da objavim i neke ekskluzivne stvari", zadovoljno konstatuje Batin nezvanicni "pi-ar".

Ono sto Maja zeli posebno da naglasi je da sve to sto radi, radi iz entuzijazma, bez ikakve zelje da od toga zaradi i profitira: "Sajt je nekomercijalan. Nijedna reklama ili bener na njemu nisu placeni. Jedini cilj sajta je da Batu priblizi navijacima i navijace Bati."

Nema sumnje da je sajt to uspeo. Mirkovicu saigraci mogu iskreno da pozavide. A Maji svaka cast. Njoj je Batino poverenje verovatno najveca nagrada i reklama. Puno srce i potvrda da se upornoscu i radom moze postici i ono sto vam u pocetku izgleda kao velika nepoznanica.



Nezavisne novine, 18/05/01
 

U ISTANBULU SLAVE JUGOSLOVENA
Nasao put do titule

Zoran Mirkovic, prvotimac Fenerbahcea, popeo se na vrh Turske. Vrh u pravom smislu te reci, jer je golom koji je postigao protiv Erzuruma (2:1), na nadmorskoj visini od 2.000 metara, dva kola pre kraja prvenstva, doveo svoj tim na lidersku poziciju. Zasluge za to pripale su direktnom konkurentu za osvajanje sampionske titule Galatasaraju, koji je neocekivano izgubio od Ankaragucua (1:2) na svom terenu.
- Drago mi je sto sam postigao gol, ali jos vise sto je Galatasaraj izgubio vrlo vaznu utakmicu. Iskreno cu reci da sam se potajno nadao njihovom kiksu do kraja prvenstva, ali ne i sada, kada su docekivali ekipu kojoj bodovi i nisu toliko vazni. Svakako da se lepo osecam posle nedeljnog trijumfa, medjutim, pomalo i strahujem pred poslednja dva kola. - kaze Zoran Bata Mirkovic i podseca: - Imam gorko iskustvo od prosle godine, kada sam brani boje Juventusa. Tri kola pre kraja smo imali pet bodova vise od Lacija, tima koji je na kraju osvojio "Skudeto". Valjda nisam toliki maler da se ponovi slicna situacija.
Trenutno je Fenerbahce na prvom mestu sa tri boda vise i isto toliko razlike u golovima u odnosu na Galatasaraj?
- Sve je u nasim rukama, da ne kazem nogama ili glavama. Cak imamo i lakse protivnike u predstojeca dva kola. Medjutim, kako je tursko prvenstvo izuzetno neizvesno, nije nemoguceda da i mi kiksnemo. Gledacemo da bar sacuvamo bolju gol razliku, koja u slucaju istog broja bodova odlucuje o sampionu - zavrsio je Zoran Mirkovic.



Nezavisne novine, 23/02/01
 

FENERBAHCE PREUZEO VODJSTVO U TURSKOM SAMPIONATU
Carevi Zoran i Nikola

Pogled ka Turskoj. Nema lutanja. Oci se zadrzavaju na tabeli: Fenerbahce 48, Galatasaraj 46, Besiktas 43…
- E, tek smo sad prvi, kaze jugoslovenski reprezentativac Zoran Mirkovic, adut Fenerbahcea u borbi za titulu.
Prvi put na celu u tekucem sampionatu.
- Rekoh vec, prvi smo! zasto sam tako ostro krenuo u razgovor? Cinjenica je da igramo odlicno. Zar to nije dovoljno?
Fenerbahce tutnji, a trener Mustafa Denizli muku muci kako da sastavi ekipu za protokol. Povreda do povrede, kartoni…
- Na proslom gostovanju, protiv Sirta, na klupi smo imali rezervnog golmana i trojicu omladinaca. Nezapamceno u istoriji kluba .Prosto je neverovatno da sa tako malim fondom igraca redjamo samo pobede. Ocito Fenerbahce sad sve moze!
Pa da cak i glatko savlada rivala bez pomoci Zorana Mirkovica!
- I to, smeje se Bata (propustio proslo kolo zbog zutih kartona). Morao sam da idem da gledam mec. Ne znam da li je to bila kazna. Dok sam putovao, cinilo mi se da jeste. Sletesmo u neki grad, odatle jos 70 kilometara autobusom, kroz pustinju i prasumu. Dakle, ipak sam bio svedok pobede Fenerbahcea. Ne zalim, naravno.
Kiks Galatasaraja je iskoriscen, Fenerbahce leti ka trofeju, turska javnost ga vec vidi na postolju.
- Ljudi su vidoviti. Ja im se pridruzujem.
Serija bez kraja, ili…
- Hocete da biram? Serija bez kraja a sta ce zaista biti? Kljuc je u sledecoj utakmici, igracemo sa treceplasiranim Besiktasom. Realno gledano, blizi smo pobedi. Razlog je kao kuca. Za goste ne igra tamnoputi Paskal Numa, ubedljivo najbolji pojedinac Besiktasa. Cudo, pravo cudo! Super igrac, posten, impulsivan… Protivnici mu znaju slabiju stranu, cackaju ga, provociraju, ocekuju reakciju koja ce im pomoci u ostvarenju cilja. I, Nuoma je iznerviran u polufinalu nacionalnog kupa planuo, raskrstio je sa zivcima, suparnika je udario glavom i zaradio iskljucenje koje ga kosta tronedeljne pauze. Imam predlog da ga vodimo na veceru, mozda zimovanje…
Jos se prepricava polufinale Kupa turske u kojem su koplja ukrstili Fenerbahce i Galatasaraj.
- Pamticu dok sam ziv. Galatasaraj od petog minuta vodi 1:0, ja pomislih bice "petarda", kad ono 3:1 za nas posle prvog poluvremena. Dodjosmo i do 4:2, gost smanjuje na 4:3, nedugo zatim sudija se sprema da svira kraj, a umesto kraja penal za Galatasaraj - 4:4. Produzeci. Imamo sansu da pobedimo. Sad je penal za Fenerbahce. Sutira Lazetic. Nista. Pomislih gotovo. Nemamo sansi u penal seriji, jer Tafarel je naumio da skida penale u hickokovskoj zavrsnici. Prevarih se, na srecu moju i svih poklonika Fenerbahcea. A mnogi nisu ni docekali kraj na tribinama. Posle Lazinog promasaja konstatovana su dva infrakta, jos toliko na drugom kraju Istambula.
Lazetic?
- Ponovo u vezi, igra poludesno, tvrdim da je najbolji igrac Fenerbahcea, hvali Mirkovic.



Blic, 03/01/01
 

Reprezentativni bek i fudbaler Fenerbahcea novogodisnje praznike proveo u Beogradu
Torino budi nostalgiju

Zoran Mirkovic ponovo u Beogradu. Popularni Bata iskoristio je odmor zbog bozicnih i novogodisnjih praznika kako bi obisao svoj grad i prijatelje. Ipak, vec danas Mirkovic se vraca u Istanbul, gde ce se prikljuciti treninzima Fenerbahcea.
- U Beogradu se najbolje osecam, ali nigde nije lepse nego u Torinu. Pre svega zbog Juventusa. Nostalgican sam zbog tog grada i te dane nikada necu zaboraviti. Bilo je puno lepih i nezaboravnih trenutaka - istice u razgovoru za „Blic“, Zoran Bata Mirkovic.

Znaci li to da niste zadovoljni Istanbulom?
- Ne, ali Italija je jedinstvena. U Turskoj nije bas tako, ali sam se adaptirao. Liga nije toliko jaka. Dobro je ipak sto se za titulu bori nekoliko ekipa. Ljudi vole fudbal, stalno dolaze na utakmice. Atmosfera je odlicna i puno napreduju.

U izvestajima tokom sezone moglo se videti da ste cesto menjali ulogu u timu?
- Profesionalac sam i uvek se trudim da ispostujem sve sto trener trazi od mene. Cak sam igrao i na mestu veznog igraca - otkriva Mirkovic.

Fenerbahce je uz Galatasaraj favorit za titulu?
- Imamo najveci broj navijaca, koji nas gledaju cak i na gostovanjima. Na nasem stadionu igramo sjajno, ali smo puno slabiji na gostovanjima. Ako to popravimo u nastavku prvenstva, onda se mozemo nadati osvajanju titule. Imamo dobar tim. Moram i da pohvalim Nikolu Lazetica, koji je stvarno sjajan organizator igre - zakljucio je Zoran Mirkovic.

autor: S. Dj.
preuzeto sa: http://blic.gates96.com/



Tempo, Mart 2001
 

Najpre Besiktas, zatim i Galatasaraj, po nekoliko godina dominirali su fudbalom u Turskoj, a onda su prste umesali nasi fudbaleri. Zoran Mirkovic, zajedno sa Nikolom Lazeticem i prezimenjakom Miskom Mirkovicem, od ove sezone je clan Fenerbahcea, najpopularnijeg istanbulskog kluba, koji se posle decenije provedene u senci ljutih gradskih rivala danas ponovo nalazi na celu fudbalskog karavana u Turskoj.

- Nalazimo se u usponu forme. Preuzeli smo nedavno vodecu poziciju od Galatasaraja, takodje se i plasirali u finale nacionalnog kupa i to pobedom nad vecitim rivalom - zadovoljan je Zoran Mirkovic ali i upozorava: - Nasi navijaci su odusevljeni, medjutim jos nista nije gotovo. Ima dosta da se igra i do kraja sezone cemo voditi veliku borbu da ostvarimo nas cilj.

Zoran Mirkovic je stigao u Istanbul posle cetiri godine provedene u najjacoj ligi na svetu. Dres Juventusa zamenio je za Fenerbahceov i to je, bez obzira na rejting koji ovaj klub ima u Turskoj, bila velika promena. Danas, sedam-osam meseci kasnije period adaptacije polako prolazi…
- Iz dana u dan je sve lakse i lakse - kaze nas fudbaler. - Bilo je u pocetku tesko, pogotovo meni, koji sam dosao iz jedne sasvim drugacije sredine, gde su vazila potpuno druga pravila. Ali sad je u redu, ukapirao sam kako ovde stvari funkcionisu. Ta nova pravila ne odnose se samo na igru, vec i na zivot u Turskoj, a pogotovo na odnos medija prema fudbalskim zvezdama.

Na pitanje kakav je provod u milionskom Istanbulu, odgovara:
- Za turiste je ovde izuzetno atraktivno, bas imaju sta da vide. Istanbul je ogroman grad, procenjuje se da ima izmedju 15 i 18 miliona stanovnika, ni sami Turci ne znaju precizan podatak. Prava je metropola, ali mi niti imamo toliko vremena, niti mogucnosti da obilazimo takva mesta. Novinari su ovde jako naporni, zatim javnost, publika… nemoguce je da sebi priustimo tako nesto. Eto, otkad sam dosao, ne pamtim da sam uvece ostao u gradu duze od pola 12.

Sledi i objasnjenje…
- Naravno, niko ti ne brani da ostanes koliko hoces, ali ne smem ni da pomislim sta bi se dogodilo. Kad bih samo jednom ostao posle ponoci, vec sutradan bi u novinama osvanulo da sam se provodio do pet ujutro. Takvi su ovde novinari. Vole malo da "nafiluju". zive od senzacija, intriga, a publika je ekstremna, lako je "napaliti". Zato svi to izbegavamo…

Ipak, nedavno je Elvir Baljic uhvacen u sitnim satima u drustvu, ni manje ni vise nego, trenerove cerke?
- Ma kakvi, eto to je pravi primer o cemu sam pricao. Covek se slucajno zatekao u istom kaficu gde je bila i trenerova cerka, nisu uopste bili zajedno, cak je on sat, dva ranije napustio to mesto, ali su novinari, verovatno fotomontazom, napravili sliku kako istovremeno izlaze na ulicu. Od toga su napravili aferu, slozili pricu, a ne znam ni da li se oni uopste poznaju. Ali kazem, novinari zive od tih stvari i moramo da se cuvamo.

Morate da se cuvate i na terenu, rivali ce vam sad neprestano duvati za vrat?
- Da, bice uzbudljivo. Zasad dobro guramo. Inace, Fener punih 18 godina nije osvojio Kup Turske, a odavno nije uzeo ni titulu, pa je sve podredjeno tom cilju.

Posle vladavine Besitkasa, pa Galatasaraja, na red dolazi Fenerbahce?
- Videcemo, liga je nepredvidiva, svako svakog moze da bije, odlucuju nijanse. Trenutno nam dobro ide. Pobedom nad Galatasarajem u kupu stekli smo samopuzdanje i istovremeno strahopostovanje kod protivnika, ali mora da postoji oprez, jer bi samo jedan kiks mogao da nas vrati korak unazad. Cega se ja pribojavam? Imamo mali fond igraca, a puno je utakmica jos ostalo da se igra. Da li verujete da smo nedavno u gostima imali na klupi samo dvojicu rezervinih golmana i tri omladinca. Nismo imali rezerve, jer je nekoliko igraca bilo povre|eno i kaznjeno.

Fenerbahce po imenima ima jak sastav?
- Kad smo kompletni, onda je to stvarno dobar tim. Od stranaca su tu Laza, Misko, Rapajic koji je igrao za Perudju, Kenet Anderson, ali on je povredjen, operisao je koscicu na stopalu i ne verujem da ce se oporaviti do kraja sezone, zatim Revivo, koji trenutno bas dobro igra, pa Elvir Baljic… Tu je i tamnoputi Dzonson kao zadnji vezni, nasa javnost ga verovatno ne zna, ali strasan je igrac, reprezentativac Gane, pa onda turski reprezentativci, golman Rustu, kapiten Ogun, Erdzan… stvarno imamo finu ekipu, jedino je problem sto nema adekvatnih zamena.

O trijumfu nad vecitim rivalom Galatasarajem dugo ce se pricati u Turskoj, bio je to jedan od onih nezaboravnih meceva…
- Bila je "strasna" utakmica! Zavrsena je nereseno 4:4, ali bas smo ih nadigrali, vodili sa 3:1 i 4:2, u produzetku nismo realizovali ni jedanaesterac, da bi ih na kraju pobedili na penale. Bilo je stvarno nezaboravno. Ono sto je najvaznije je da smo razbili smo mit o njima. Kazu da je poslednjih godina Galatasaraj bio neprikosnoven. I do te utakmice su igrali sigurno, pobedjivali, ali tom eliminacijom smo ih dobro poljuljali.

Zoran Mirkovic je imao prilike u karijeri da igra puno velikih utakmica, odigrao je dosta vecitih derbija, bio akter mnogih vaznih duela u italijanskoj Seriji A, ali susret izmedju istanbulska rivala bio je nesto potpunu drugacije od svega.
- Njihovi navijaci su fanatici, veliki, sve sto bih rekao zvucilo bi cudno ili bi ljudi mislili da sam nesto izmislio, ali ja nikad u karijeri nisam tako nesto video. To se ne moze se ni opisati, ta atmosfera se jednostavno mora doziveti. Mozda je jedino nas 100-ti veciti derbi bio slican, svi znamo da je tada bila posebna atmosfera. Ono sto je poenta je da u Turskoj svaka utakmica takva. Na stranu derbi sa Galatasarajem, ali i na prethodnoj utakmici kad smo igrali sa Istanbulsporom, a on je recimo kao kod nas OFK Beograd ili Rad, stadion je bio ispunjem do poslednjeg mesta i jos 7-8 hiljada navijaca je ostalo napolju jer nisu imali srece da dodju do karte. Navijaci ne prave razliku, protiv svakog protivnika dolaze da bodre, i to ne sa pretplatnim kartama, kao u Italiji ili Spaniji. Ovde se svake nedelje ide na blagajnu i samo najuporniji dodju do karata.

Nije to jedina razlika sa Italijom, gde je tako|e veliki pritisak i na terenu i van njega…
- U Italiji je ipak sve mnogo umerenije. Ovde su fanatici, takav je pritisak da maltene zivimo od nedelje do nedelje. Mi igraci se medjusobno dogovorimo u stilu: "Ajde da pobedimo ovu utakmicu i da budemo mirni sedam dana", pa onda naredne nedelje isto i stalno tako… I tu nema foliranja, nije to nikakav trip. Ne kazu oni da to nije tako, nego jeste, to je tako i gotovo. To je realnost, mora stalno da se pobedjuje.

"Fener" za sada nize pobede i svetli punim sjajem, bas kako i njegovo ime govori.
- Fener-bahce, da to u prevodu znaci: fenjer ili lampa u basti.

Turski jezik?
- Ma ne znam ti ja brate ni pet reci na turskom, i te sto znam to su one "nase" reci: papuce, jastuk, lampa, dzezva…

Kako se sporazumevate?
- I nogama i rukama, malo italijanski, engleski. Ima nas dosta ovde, stalno smo zajedno Laza, Misko, Rapajic, Baljic i ja, kad nam treba neko objasnjenje pitamo…

Nikola Lazetic ponovo igra u velikom stilu?
- Lazi odlicno ide, pogotovo ovog proleca igra dobro. Mislim da je nas najbolji igrac. I da se ne ponavljam, ono sto sam rekao i ranije, on je ovde potpisao ugovor na dve godina i mislim da treba polako da razmislja da vec posle prve sezone ode u neku jacu ligu, jer kao igrac ima kvaliteta za to…



Glas javnosti, 29/12/00
 

Zoran Mirkovic, sa istanbulske trave na parket u Rumi...
Bozic Bata
Humanitarni turnir na parketu u Rumi i - Zoran Mirkovic je tu. Konferencija za stampu kluba malog fudbala "Konjarnik" i Zoran Mirkovic je tu.
U stvari, sjajni reprezentativac i prvotimac Fenerbahcea, uvek je prisutan, na svakoj manifestaciji, gde ga pozovu. Nikada nije rekao "ne", nikada nije bezao i od tih "obaveza" koje internacionalcima u principu tesko padaju jer u domovinu dolaze na nekoliko dana.
Zato je Bata Mirkovic omiljen u svim krugovima, zato je ovacijama docekan i u Rumi, a on im se oduzio i na taj nacin sto je proglasen za najboljeg igraca turnira.

Kako je u Turskoj?
- Pa, nije kao u Italiji, ali moze se - sa smeskom ce Mirkovic. - Liga nije prejaka, ima nekoliko klubova s visokim rejtingom, dok ostali nisu na zavidnom nivou.

Fenerbahce juri titulu?
- Galatasaraj je, po meni, ipak najbolji tim u Turskoj. Ne igraju, istina, kao minulih godina, ali su jos jaki. To je vrlo iskusna ekipa, sa nekoliko sjajnih pojedinaca. Mi cemo, naravno, pokusati da im preotmemo titulu, medjutim, bice veoma tesko ostvariti taj cilj.

Zasto?
- Kod kuce smo preslisali sve rivale - objasnjava Mirkovic - ali na strani se bas nismo istakli. Ne znam zaista zasto, ali na gostovanjima smo potpuno druga ekipa.

Dojucerasnji selektor Mustafa Denizli, ima puno poverenje u Vas i Lazetica?
- Laza igra zaista dobro, caruje u veznom redu. Nisam nezadovoljan ni onim sto ja pruzam.

Vasa fudbalska univerzalnost dolazi do izrazaja?
- Lako se prilagodjavam... Istina je da Denizli mnogo kombinuje, pa sam igrao i desnog beka, isao na coveka, cak dobijao zadatke na sredini terena, kao zadnji vezni... Bilo bi lakse da igram na svom mestu, ali, sta da se radi...

Batica Mirkovic, ljudina i igracina.

autor: J. Sekulic
preuzeto sa: http://www.glas-javnosti.co.yu/



Tempo, Oktobar 2000
 

OTKUD U TURSKOJ?

- Iskreno, imam 29 godina, odbrambeni sam igrac, svestan sam svojih mogucnosti i kvaliteta, ali takodje sam svestan da nisam napadac, niti vezni igrac, kojima je mnogo lakse da pronadju dobar angazman. Motiv je isti kao kad sam pre cetiri i po godine napustao Jugoslaviju i odlazio u Italiju, znaci finansijski momenat, ekonomski, onda naravno i sportski. Dok sam bio u Italiji imalo je svoju draz. Svestan sam, sto se sportskog motiva tice, da nema poredjenja kad je u pitanju italijanski i turski fudbal, ali Fenerbahce je tako|e veliki klub. Nije bio sampion poslednjih pet-sest godina i to je sad sportski izazov. Svi ovde zive za to, doveli su kvalitetna pojacanja i veruju da ce konacno uzeti titulu.


ISTANBUL KAO NJUJORK

- I ja sam kao i vecina zamisljao da je Turska nesto mnogo daleko za nas, ali kad se pogleda da od Beograda do Istambula ima oko hiljadu kilometara, mislim kad bih isao kolima, a da do Torina ima hiljadu i po, ispada da je cak mnogo blize od Italije. Kad prolazite Istanbulom vidite grad u ekspanziji, stalno se nesto gradi, na svakom cosku nisu neboderi, u pojedinim delovima grada se osecate kao da ste negde u Njujorku.


FENER ZA TITULU

- Fenerbahce je veliki klub, mnogo veci od Galatasaraja, to ce vam reci i ljudi koji ovde zive po 20-30 godina, ali vidi se da je imao odredjenih propusta u organizaciji i zbog toga je placao ceh poslednjih godina. Galata je preuzela primat, stvorila dobar tim i osvajala titule, napravila uspeh i u Evropi. Sad su u Feneru resili da promene neke stvari, organizacija je kazu mnogo bolja, stigla su kvalitetna pojacanja i svi ocekuju da ce biti sampioni. Pogotovo navijaci, oni zive za titulu. E sad, da li su te pognoze realne, videce se na kraju sezone.


"LUDA" LIGA

- Mogu slobodno da kazem da je ovde "luda" liga. Kad se kaze, sve je moguce, onda je to ovde i bukvalno tako. Ne u smislu da svako svakog moze da pobedi, vec da nema pravila. Mi recimo, igramo u gostima protiv neke, kazu nam, dobre ekipe i lako ih pocistimo s 4:0, onda ponovo na strani igramo sa nekom mnogo slabijom ekipom i oni nas razbiju s 3:0. Isto tako Galata pobedi neki tim sa 7:1, a vec sledeceg vikenda taj isti tim uspe da savlada Besiktas koji je uz nas i Fener glavni kandidat za titulu. To su te nelogicnosti, zato kazem, nema pravila.


NAVIJACI I FANATIZAM

- U Italiji se zaista voli fudbal, ali ono sto sam doziveo ovde u Turskoj, u Italiji nikad nisam video. Fanatizam i privrzenost klubu, nesto neverovatno. Recimo, ako u Italiji, me|u navijacima, moze da glasi parola: "Volim svoj klub, mrzim druge", onda bi u Turskoj moglo da se kaze:" Obozavam svoj klub, organski ne podnosim druge." Stvarno su ekstremni.


KRCATE TRIBINE

- Atmosfera na stadionima, pa to ne mozete da verujete. Uvek su tribine krcate, bez obzira da li igrate sa poslednjim na tabeli ili sa Galatasarajem. Nema igla gde da padne. Fudbal je u Turskoj nesto neverovatno.


MISKO MIRKOVIC

- Puno nam znaci sto je sa nama. Mi ga zezamo, pa mu kazemo da je pravi Turcin. Dugo je vec ovde, devet-deset godina i odlicno govori njihov jezik. Mnogo nam pomaze zaista. Inace, u Fener je stigao ove sezone iz ekipe Kodzaelija.


PONOVO PLAVI

- Okajao sam te neke moje grehe i mozda je ruzno reci, ali bilo pa proslo. Platio sam cenu debelo, nisam isao na Evropski sampionat i s obzirom da mi je 29 godina verovatno nikad vise necu ni imati prilike da zaigram na tom takmicenju. Sad sam ponovo tu, medju reprezentativcima i veoma sam srecan zbog toga. Kad god me selektor pozove, uvek cu se odazvati, jer plavi dres je za mene bio i ostao nesto posebno.


MI I RUSI

- Ne zelim nikog da podcenjujem, mislim da Svajcarci i Slovenci imaju dosta dobre reprezentacije, ali realno gledano mi i Rusi smo favoriti u nasoj kvalifikacionoj grupi. Smatram da tu ne bi trebalo da bude dileme oko prva dva mesta. I ovi poslednji rezultati nam idu na ruku, mada su nase utakmice ponovo odlozeno. Valja cemo posle svega sto se izdesavalo konacno i mi moci mirno da igramo. Poslednjih dve-tri godine stalno je postojala presija, da li cemo i gde igrati, u Beogradu, Becu, Solunu ili ko zna gde.


NEKI NOVI KLINCI

- Rekao sam vec vise puta da je smena generacije neminovnost, u svakom poslu, pa i u sportu. Trenutno je u reprezentaciji dobra kombinacija mladosti i iskustva i najvaznije da ta promena ide postepeno. Dolaze novi klinci, koji su se vec sad sa 22-23 godine dokazali. Imaju kvalitet, to nije uopste sporno, ostaje samo da nastave tako da rade. Na pravom su putu, sve je ostalo na njima.



Blic, 16/02/00
 

Nisam plejboj
Zoran - Bata Mirkovic, kaze za Blic News, da ga Jarni na Maksimiru nije nudio cokoladom i bombonama i da su price o njegovim uspesima kod lepseg pola preuvelicane

autor: Boris Jakic

Utakmica Hrvatska - Jugoslavija (2:2), koja je odigrana 9. oktobra minule godine i koja je nasu reprezentaciju lansirala na Evropski sampionat, ostace upamcena po iskljucenju Zorana - Bate Mirkovica. Fudbaler Juventusa je preko noci od junaka postao antiheroj, iako je velika vecina ovdasnje sportske javnosti s blagonaklonoscu gledala na njegov verbalni i fizicki kontakt s Robertom Jarnijem, posle kojeg je dobio crveni karton.

- Napravio sam glupost zbog koje se gorko kajem - kaze Zoran - Bata Mirkovic za "Blic News". - Nisam smeo tako da odreagujem i da ostavim reprezentaciju na cedilu. Da se kojim slucajem nismo plasirali na zavrsnicu Evropskog prvenstva bio bih najnesrecniji covek na svetu, nikada sebi ne bih mogao da oprostim. Na srecu, moji drugovi su uspeli da izbore direktan plasman na EP.

Sta vam je Robert Jarni rekao, cime vas je isprovocirao?

- Nije mi rekao nista lepo, to mozete da pretpostavite. Nije me pocastio bombonama i cokoladom, vec necim drugim. Sta god da mi je rekao nisam smeo onako da odreagujem. Nije bilo prijatno slusati takve uvrede, osetiti takvu zivotinjsku mrznju, ali to ne opravdava moj gest. Ne zelim da kazem sta mi je Jarni rekao, neka to ostane nasa mala tajna - otkriva odbrambeni igrac Juventusa.

U poslednjih nekoliko meseci izgubili ste mesto standardnog prvotimca Juventusa. Da li ste iznervirani cinjenicom da vas trener "Stare dame" Karlo Anceloti cesto ignorise?

- Ni najmanje. Treniram punom snagom kao da sam standardan u postavi Juventusa. Tacno je da sam izgubio mesto u timu, ali se ne uzbudjujem mnogo, jer torinski tim ima napornu sezonu, s mnogo utakmica, i svaki igrac ce dobiti priliku da se nadje u startnoj postavi. Nema mesta za paniku i nervozu, sadasnji status u klubu prihvatam kao normalnu pojavu u profesionalnom fudbalu. Imam ugovor s torinskim timom do leta 2002. godine. Uveren sam da cu se ovde naigrati fudbala.

Mnogi treneri, igraci, novinari... isticu da je Juventus po broju osvojenih trofeja i po organizovanosti najveci klub na svetu. Da li delite takvo misljenje?

- Jedino Real iz Madrida moze da se poredi s Juventusom. Ali, s obzorom da je spanski velikan poslednjih godina u velikoj rezultatskoj krizi onda se moze zakljuciti da je Juventus najbolji i najveci tim na planeti.

Italijanska stampa za vas tvrdi da ste, uz Filipa Pipa Inzagija, najveci plejboj u sadasnjoj postavi Juventusa?

- Nije bas tako. To su samo price - uz smesak kaze Bata.

- Profesionalac sam i nemam mnogo slobodnog vremena za "zezanje" po diskotekama i nocnim klubovima. Ne pamtim kada sam izasao u provod. Obicno kada dobijemo slobodan dan izlazimo coporativno, gotovo ceo tim zajedno. Po tome smo jedinstveni u italijanskom fudbalu, medju nama vlada veliko drugarstvo. Kada izadjemo ne pravimo nikakve egzibicije, ekscese ili orgije. Torino je relativno mali grad, ima tek nesto vise od milion stanovnika i vrlo brzo se sve sazna. Da smo pravili neke ekscese stampa bi sigurno to jedva docekala i objavila nase kompromitujuce fotografije. Ovako, price ostaju samo u domenu traceva. Mi smo profesionalci i moramo da se ponasamo u skladu s tim - napominje bivsi fudbaler Rada i Partizana.

Juventus je neocekivano igrao nereseno sa Udinezeom, sto je iskoristio Lacio i ponovo preuzeo lidersko mesto u "Seriji A1"...

- Malo smo posustali. Vec duze vreme igramo u dobroj formi i bilo je normalno da napravimo jedan losiji rezultat. Ove sezone Juventus igra vrhunski, za razliku od prosle, i mnogi analiticari napominju da trenutno u Evropi nema ekipe koja bi mogla da nam se suprotstavi. Jedini problem u nasoj igri jeste neefikasnost, postizemo mali broj golova. Teško stvaramo gol-sanse, a jos teze postizemo golove. Zato me cudi zasto trener Anceloti ne ubacuje cešce Darka Kovacevica u igru. Na svakoj utakmici na kojoj je zaigrao Darko je postigao gol. Navijaci i saigraci ga obozavaju, ne preterujem kada to kazem.

Ko ce vam biti najozbiljniji protivnik u borbi za sampionsku titulu?

- Mislim da pored Juventusa samo Lacio i Inter imaju sansu da osvoje "skudeto". Najvise se pribojavam Intera, ima odlican i iskusan tim. Ne treba da vas zavarava sto trenutno zaostaje za Juventusom i Laciom. Treba se samo prisetiti prosle sezone kada je Milan fenomenalnim igrama u finisu "ukrao" titulu Laciu.

Disciplinska komisija UEFA ublazila vam je kaznu zbog incidenta na "Maksimiru" i umesto cetiri utakmice zabrane igranja za reprezentaciju moracete da pauzirate tri. Da li vam je tesko sto necete ucestvovati na Evropskom prvenstvu?

- Bilo mi je tesko sto necu igrati na EP. Svoju glupost cu platiti skupo, neigranjem na kontinentalnom sampionatu. Nisam vise mlad, imam skoro 29 godina i gotovo je izvesno da vise necu imati priliku da igram na EP. Celni ljudi FSJ sve su ucinili da se kazna ublazi i kada se zna da su pravila UEFA rigidna onda je se slobodno moze reci da smo napravili podvig kada smo izdejstvovali da mi se kazna minimalno ublazi - smokritican je Bata.

Da li kod vas jos tinja nada da mozete zaigrati na EP?

- Ne. Bilo bi sebicno da zauzmem mesto nekom fudbaleru koji se sprema za to prvenstvo. Nema smisla da neki mlad fudbaler, koji zasluzuje da se nadje u reprezentaciji, ne otputuje na EP. Zalazem se da mladi i kvalitetni fudbaleri dobiju priliku da me zamene na Evropskom prvenstvu - konstatuje Zoran Mirkovic.


Piksi i Dejo neophodni

Da li su Dragan Stojkovic Piksi i Dejan Savicevic neophodni reprezentaciji?

- Piksi i Dejo su veliki igraci, koji imaju bogato iskustvo, a upravo ce iskustvo biti presudan faktor na Evropskom sampionatu, gde ce se igrati po nokaut-sistemu posle takmicenja po grupama. Njihovo prisustvo bilo bi od velike koristi za mladje igrace, kako bi se opustili i stekli neophodno samopouzdanje. Podmladjivanje reprezentacije jeste neminovnost, to je prirodan proces, ali ne treba zuriti. Tek po okoncanju EP i pred pocetak kvalifikacija za Svetski sampionat treba zapoceti rekonstrukciju nacionalnog tima. Ipak, selektor daje konacan sud i svaka njegova odluka mora da se postuje - prica Bata.


Bergamo, Djenova, Beograd

- Uvek kada ugrabim malo slobodnog vremena "skoknem" do Bergama da obidem Nebojsu Dundjerskog, ili do Djenove na druzenje sa Sakarom (Nenad Sakic) i Ziletom (Bratislav Zikovic) koji nastupaju za Sampdoriju. Jedva sam docekao ukidanje embarga na avio-saobracaj sa Beogradom. Sada cu svaku pauzu u italijanskom sampionatu iskoristiti da posetim rodni grad - otkriva Mirkovic.



Politika 30/12/99
 

Svi su mi oprostili, samo ja ne mogu da zaboravim
- rekao igrac Juventusa i nase reprezentacije Zoran Mirkovic na kraju godine koju ce pamtiti po nemilom dogadjaju iz duela sa Hrvatima u Zagrebu. - Malo igrao za klub zbog problema sa kicmom. - O Juventusu sve najbolje, a o jednom od saigraca: Darko Kovacevic je jedan od najboljih napadaca u Evropi. - Novu godinu docekuje u Beogradu, povratak u Torino 1. januara

Fudbaler Juventusa i reprezentativac Jugoslavije Zoran Mirkovic jos koji dan ce biti u Beogradu, a vec 1. januara ce se vratiti u Torino jer Prvenstvo Italije pocinje pet dana kasnije. Mada mu je u "njegovom" gradu sada svaki trenutak dragocen, rado se odazvao "Politikinom" pozivu na razgovor.

- Ostalo mi je jos malo odmora. Vec 2. januara ujutro bicu na Juventusovom treningu, a 6. januara u Prvenstvu Italije docekujemo Veronu. Ubrzo cemo igrati i mec domaceg Kupa, sto znaci da se nastavlja uobicajeni ritam igranja nedeljom i sredom - rekao nam je Mirkovic.

U dosadasnjih 14 kola Prvenstva Italije, Juventus je igrao standardno dobro, a trenutno je na drugom mestu i ima dva boda manje od Lacija. Mirkovic je u ovom periodu malo igrao, ne zato sto trener Karlo Anceloti sumnja u njegove mogucnosti, vec je u pitanju povreda.

- Poslednja dva meseca sam bio van ekipe zbog problema sa kicmom. Jedan nerv mi je bio dugo ukljesten, ali se sada osecam mnogo bolje i uskoro cu biti spreman - kazao je Mirkovic. - Sto se tice mojih odnosa sa trenerom i igracima, oni su izuzetni. Mozda se nekom sa strane cini da su Zidan, Del Pjero, Inzagi i ostali, nepristupacni i nedodirljivi, medjutim to nije tako. Medju svima nama vlada sjajna atmosfera i svi smo dobri drugari. Nase dobre igre su, izmedju ostalog, posledica nasih dobrih odnosa van terena.

Kako je rekao, pored Darka Kovacevica, u najboljim odnosima je sa Hrvatom Tudorom, Urugvajcem Monterom i Italijanom Julijanom. Insistirao je da nam kaze nesto vise o Kovacevicu koji je letos dosao u klub.

- Darko Kovacevic se izuzetno dobro uklopio i naprecac stekao simpatije svih u klubu i navijaca. Nema vece pohvale za igraca od onih koje mu upucuju saigraci. Zaista, svi o njemu imaju sjajno misljenje, o njegovoj licnosti i fudbalskom umecu. Istina, jos uvek nije izborio mesto u startnoj postavi, ali je kao rezerva postigao mnogo golova. U sjajnoj je formi i verujem da ce uskoro pokazati da je jedan od najboljih centarfora u Evropi sto mnogi mediji u Torinu i veruju - rekao je bivsi fudbaler Partizana o nekadašnjem igracu Crvene zvezde.

Blizi se 20. januar kada ce nadlezna komisija Evropske fudbalske federacije (UEFA) razmatrati zalbu naseg fudbalskog saveza povodom smanjenja kazne za Zorana Mirkovica. Posle njegovog ispada u mecu Hrvatska - Jugoslavija u Zagrebu (2:2), kada je udario Jarnija u "nezgodno mesto", Uefa ga je kaznila sa cetiri utakmice neigranja, sto bi znacilo da selektor Boskov na njega ne bi mogao da racuna u mecevima u grupi, a ni u eventualnom cetvrtfinalu "Eura 2000".

- Potajno se nadam da bi moglo da se dogodi cudo - kazao nam je Mirkovic. - Ocigledno je da sam pogresio i da sam adekvatno kaznjen, medjutim, nadam se da ce zalba koja po svojoj formulaciji vise lici na molbu, umanjiti kaznu. Znam da su mi saigraci i jugoslovenska publika oprostili za ono sto sam ucinio u duelu protiv Hrvata, ali ja sebi nikada necu oprostiti. Zelja mi je da budem clan reprezentacije na Evropskom prvenstvu. S druge strane, ako ne odem u Belgiju i Holandiju, siguran sam da se to nece odraziti na igru naseg tima jer imamo niz sjajnih igraca u odbrani.

Prisecajuci se tog poslednjeg kvalifikacionog duela protiv Hrvata u Zagrebu, Mirkovic i sada kaze da nikada ranije nije igrao u slicnom mecu. "Bio je veliki pritisak, mnogi od nas su bili nervozni, bilo je samo pitanje kada ce neko sa jedne od strana upaliti fitilj", rekao je 27-godisnji reprezentativac koji je na kraju hteo preko "Politike" da svima uputi novogodišnju cestitku:

- Cestitam nasem narodu Novu godinu i zelim mu mnogo srece u narednoj godini i novom milenijumu.



Reporter
 

Fenomeni: Zoran-Bata Mirkovic

Heroj bez kapi krvi

Drugo poluvreme je trajalo 45 godina i bilo je bozja kazna za mene

Ne tako davna, i jos manje zaboravljena utakmica Hrvatska -Jugoslavija, medju Srbima, u Raskovicevom smislu, i u novoepskoj poeziji pamti se po imenu i delu Zorana Mirkovica, koji je teren Maksimira napustio u 40 i nekom minutu. Posto je Jarnija uhvatio za medjunozje (sto je rekla hrvatska stampa), ili izmedju nogu (sto su zabelezili svi srbijanski novinari sem komentatora RTS-a), dobio je crveni karton, na izlasku je, posto je izabrao "najduzi put", napaljenom Maksimiru pokazao tri najomrazenija prsta. Bata je u Srbiji, pa i Crnoj Gori postao nesumnjivi junak. Sve dok nije na aerodromu u Beogradu video gomilu ljudi koji se bas njemu obracaju, bio je i najutuceniji putnik.

"Uvek cu biti tragicar, a bog i saigraci su pomogli da to ne budem za vecinu. Narod na aerodromu mi je pomogao da dodjem sebi, inace sam se preispitivao kako sam mogao da ispadnem tako naivan. Svakako nisam zasluzio da budem u centru paznje, u slavljenju pobednika ja sam na poslednjem mestu", poverio se Reporteru Mirkovic.

Znam samo da je bila gomila psovki i na kraju nesto u smislu da ce mi polomiti obe noge

Mirkovic je u tom "40 i nekom minutu" nekih desetak sekundi, po sopstvenim recima, bio van sebe do te mere da i nije zapamtio sta mu je sve Jarni "rafalno" izgovorio: "Znam samo da je bila gomila psovki i na kraju nesto u smislu da ce mi polomiti obe noge. U zivotu se nisam plasio ni od koga, cak ni od mnogo vecih mangupa i jacih tipova. Najpre mi se zbog odsjaja reflektora ucinilo da mi je sudija pokazao zuti, a ne crveni karton. Tek na snimku video sam da je izgledalo da cu i njega udariti nogama."

Ne dam na sebe: Drugo poluvreme Mirkovic je proveo u svlacionici. Mogao je samo da osluskuje sta se na terenu desava.

"Tih 45 minuta su u stvari bozija kazna za mene. Bio sam na ivici nervnog sloma. Sebi nisam mogao da objasnim kako sam dozvolio da me isprovociraju, jer smo se pre meca dogovorili da ne dobijamo kartone zbog gluposti. Jos kad smo odmah primili gol, sve je trajalo kao 45 godina. Cinilo mi se da nemam krvi u sebi, da me je neko ubo u prst ni kap ne bi istekla. Mozda sad glupo zvuci, ali i najludje stvari su mi padale na pamet."

Mirkovic negira da je zbog nervoze trazio od Boskova da ga ne stavi u tim, jer se takva utakmica igra samo jednom u zivotu. I ne veruje da je od strane protivnika i pre meca "tipovan" za provokaciju.

"Iznerviralo me je sto utakmica u Zagrebu od samog starta nije ni najmanje licila na prethodnu, koju smo odigrali u Beogradu. Pojedini njihovi igraci su izasli na teren 's nozevima u zubima'. Znacajan je bio i mec na Marakani, pa je sve licilo na prijateljski susret. Nije lako biti hladan kad neko udje u borbu na zivot i smrt."

Popularni Bata svestan je da bi morao dosta da poradi na stisavanju svog vatrenog temperamenta.

"Odrastao sam u Beogradu, na gradskim ulicama. Poticem iz radnicke porodice i vaspitavan sam da ne dam na sebe. Ali nikad nisam bio razbojnik, ni siledzija. Krajnje je vreme da razgranicim reagovanje na nepravde, na terenu i van njega. Jer ovaj crveni karton verovatno ce me kostati i ucesca na Eurofudbalu 2000. Nema razloga da me vode ako budem kaznjen tri-cetiri utakmice."

Zanimalo nas je i kako su saigraci u Juventusu prokomentarisali njegov gest, nakon povratka u Torino.

"Svi su zeleli da iz prve ruke cuju sta se desilo. Kad sam im ispricao, uglas su izgovorili da nisam normalan."


Mirkovic, Jarni i jaja

Beograd nije proslavio maksimirski remi onako euforicno kao titulu kosarkasa na EP u Atini 1995. Slavilo se, otprilike, kao posle pobede tih istih kosarkasa nad tim istim Hrvatima na EP u Barseloni pre dve godine (DJordjeviceva trojka u poslednjoj sekundi). Savez za promene je postavio veliki video-bim na Trgu Republike, bilo je desetak hiljada ljudi, mnogi sa pistaljkama spremni da posle utakmice, bez obzira na rezultat, krenu u uobicajenu protestnu setnju, ali bilo ih je mnogo i sa limenkama piva i flasama "zestine". Istinski heroj beogradskih ulica i trgova u toj noci postao je Zoran-Bata Mirkovic, koji je iskljucen zbog hvatanja Jarnija za mosnice. Odmah su se spevale pesme "Otkini mu muda, Batice" i "Jarni nema jaja", a na ulicama su se pojavili i na brzinu sklepani transparenti sa Mirkovicevom slikom i jednom velikom sakom. Dok je sve to trajalo, na televizijskom kanalu Eurosport prikazan je snimak meca u Zagrebu. U 42. minutu, kad je Mirkovic uradio to sto je uradio, i zbog cega je jugoslovenski tim ostao sa deset igraca, engleski komentator je, zapanjen onim sto vidi, izgovorio samo jednu rec: "Foolish" (budalastina).



Juventus's official site; 08/12/99
 

MIRKOVIC TELLS ALL

Zoran Mirkovic does not look like a happy man. You might at first think that the defeat against Olympiakos had left him more frustrated than it should have, given that the team did manage to get through to the next round. Then you might be forgiven for thinking that his own disappointing performance, on top of the team’s poor showing, might be be the reason for the Serb’s anguish, but it isn’t. Sat next to teammate Igor Tudor, from whom he is virtually inseparable, on the plane back from Palermo, Mirkovic tells us his anguish comes from way back. "I can’t just forget what happened when I was sent off in the match between Yugoslavia and Croatia, for the confrontation with Jarni. It was an instinctive gesture, but I will pay for it dearly, if my four-match ban isn’t lifted at a hearing on January 20th, then I won’t be called up for Euro 2000. It would be a huge disappointment, because it’s such an important competition, and one you just don’t want to miss."
He can live with the worry, however, and all it took was a simple “How are you?" for him to open up. He seems calmer now, and starts talking about himself: "I have a few physical problems, with a slight back pain, but nothing serious. I’m sure it will pass in a few days. I’m training well". His face lights up when he talks about a Juve team that is once again gunning for major honours: "Olympiakos reminded us that you have to be fully committed to every game, and that no opponent should be underestimated. This is a strong team, that can go all the way in all three competitions."
At the moment, the cup competitions seem to be the stages on which he is more likely to shine, given that he is competing for a place with the Ferrara - Montero – Iuliano triumvirate. "They are playing too well, that’s the only thing wrong with them", says a joking Mirkovic, who goes on to talk about more serious things. “Itīs important that we play as a great squad should, with no rivalry of any kind. There are so many games that there is space for everyone. This could just as well apply to my Yugoslavia teammate Nazionale Darko Kovacevic: we’re calm, train well and we’re there to answer Ancelotti’s call."
The New Year is coming, and Mirkovic will finally get to do something he has been waiting to do for years: "I’ll be spending it with my family, something I haven’t been able to do for eight years. I think I’ll be back at work for Christmas, though, as Orthodox Christians celebrate it on January 7th and not December 25th."



Danas, 18/11/99
 

Zoran Mirkovic, kaznjeni reprezentativac, nada se "pomilovanju"
EURO (ne)ostvarena zelja

Pesimisticke prognoze su se obistinile - "slucaj Mirkovic" dobio je prosle nedelje najlosiji moguci epilog po jugoslovenskog reprezentativca. UEFA je, ocenivsi njegov maksimirski duel sa hrvatskim kolegom Jarnijem kao tezak prekrsaj, Zorana Mirkovica kaznila sa cetiri utakmice zabrane igranja za drzavni tim. Ako kazna u medjuvremenu ne bude ublazena, nesmotrenost bi beka plavih i Juventusa mogla da kosta neodlaska na EP u Belgiju i Holandiju naredne godine. Inace, Fudbalski savez Jugoslavije je evropskoj kuci fudbala poslao zahtev da se suspenzija ublazi na dva meca ili preimenuje u vremensku, pa da Mirkovic bude kaznjen sa sest meseci neigranja. O ovoj zalbi raspravljace se u januaru.

- Napravio sam glupost zbog koje cu se celog zivota kajati. Na svu srecu, u stvari zahvaljujuci mojim saigracima ciji sam veliki duznik, moja nepromisljena reakcija nije nas kostala plasmana na Evropsko prventvo. Za ono sto sam uradio nema opravdanja, naslucivao sam tesku kaznu od strane UEFA ali nisam verovao da ce presuda biti ovako drakonska. San svakog fudbalera je da makar jednom u karijeri zaigra na Evropskom i Svetskom prvenstvu, bio sam na Mondijalu u Francuskoj, ocekivao sam da cu se pojaviti i na kontinentalnom sampionatu. Kako stvari stoje druga zelja bi mi mogla ostati neispunjena, igracki vek je kratak a ja sam vec u pristojnim sportskim godinama. Ipak, ne dizem ruke od odlaska u Holandiju. Znam da je UEFA, kada su ove stvari u pitanju, neumoljiva ali verujem da bi, kao u nekim slicnim slucajevima, odluka mogla biti promenjena.

Nas Savez je vec ulozio zalbu, eventualno polovljenje kazne bi uvecalo moje sanse da se prikljucim reprezentaciji - uprkos svemu Zoran Mirkovic sa optimizmom ocekuje konacan rasplet.
Na udaru UEFA a kod trenera Ancelotija vec neko vreme na "ledu". Ostali ste bez mesta standardnog prvotimca "stare dame"?

- Ne bih svoj trenutni status u Juventusu objasnjavao (ne)simpatijama trenera sa kojim sam inace od samog pocetka u korektnim odnosima. Konkurencija jeste zestoka, Juventus kao i svi veci italijanski klubovi igra prakticno sa dva tima, ali pravi razlog mom neigranju je povreda. Odmah posle utakmice sa Hrvatima zaradio sam retku i nezgodnu povredu misica trbusnog zida na koju su se nadovezali problemi sa preponama zbog cega skoro mesec dana nisam uopste trenirao. Sada je sve uredu, polako se vracam u staru formu, pretpostavljam da cu uskoro biti u konkurenciji za tim. Stvari ce ponovo doci na svoje mesto, vazno da me ne napustaju mir i strpljenje.

Juventus je dobro startovao u kalcu, jednako uspesno gurate i u Kupu UEFA?

- Zadovoljni smo onim sto smo do sada postigli, medjutim drugo mesto u italijanskom prvenstvu koje trenutno zauzimamo ne bi smelo da zavara. Iskreno, osim utakmice sa Romom, u prvih devet kola i nismo imali neke narocito teske protivnike. Prava iskusenja tek dolaze, u sledecih mesec dana ocekuju nas sve sami derbiji. Mecevi sa glavnim konkurentima za titulu ce pokazati gde nam je zapravo mesto. Tu su jos domaci Kup koji startuje pocetkom decembra kao i tezak okrsaj sa Olimpijakosom u Kupu UEFA. Sa ove distance licno bio bih zadovoljan kada bi sezonu zavrsili na poziciji koja ce nam garantovati direktan plasman u Ligu sampiona.


Tempo, 03/11/99
 

Zoran Bata Mirkovic
Nagradno pitanje: Ko se najvise obradovao remiju na Maksimiru? Odgovor: Zoran Mirkovic. Kako sam kaze, da nije bio takav epilog "historijskog" meca, ko zna sta bi uradio... Bez obzira na njegov "potez", Bata je bio i ostao ljubimac nacije. Reprezentacija se plasirala na Evropski sampionat i zivot ide dalje... U poslednje vreme, za razliku od prosle sezone, vreme cesce provodi na klupi Juventusa nego na terenu, sto i nije nista cudno kada je u pitanju takav fudbalski gigant. Bata, kao nepopravljivi optimista, sve gleda sa svetlije strane. -Na treningu sam istegao trbusni misic i zbog toga nisam bio u kombinaciji za sastav u poslednje vreme. Sada je vse u redu, poceo sam normalno da treniram, imam isti status i pozicije kao ranije. Sve je u redu. Idemo dalje, opusteno kao i uvek. Nije strasno biti rezerva u jednom Juventusu.

"Stara dama" gazi po starom.
-Igramo sve bolje i bolje kako vreme odmice. Navikli smo vec da igramo na tri fronta, vidi se da smo spremni na najvise domete.

Bez obzira na to sto je Del Piero u slaboj formi.
-Istina je da igra slabije nego sto smo navikli, ali i takav on veze na sebe po dva protivnicka igraca i otvara prostor za ostale. Njegove trenutne igre nisu spektakularne, ali vise nego dobro odradjuje posao.

Sa druge strane, Zidane je i dalje "tata".
-Cudo od igraca, ali pre svega sjajan covek. Na terenu se sve vidi, a na treningu... Jednostavno, ne mozemo da mu uzmemo loptu, pa smo sada svi odustali i ne napadamo ga.

Tvoji favoriti za Skudeto?
-Pre svih Lazio. Mislim, da su na najkvalitetniji, vec su prosle sezone trebali da trijumfiraju, ali su nesrecno u poslednja dva-tri kola ostali bez titule. Otisao im je Vieri, ali su i bez njega jednako jaki. Posle njih, tu je Inter. Vec deset godina nisu uzeli titulu, a preuzeo ih je jedan Lippi o cijim kvalitetima ne treba trositi reci. Doveo ih je u red za samo tri meseca. Vieri. Juga. Ronaldo. Da li treba jos nesto dodati?

Juve?
-Mi tu nekako dolazimo iz drugog plana. U poslednjih pet godina ova ekipa je osvojila sve sto se moglo osvojiti, jednostavno smo navikli na trofeje i mislim da i ove godine mozemo stici prvi do cilja.

Kada kazem Lazio, mislim- Deki i Miha...
-Igraju u izvanrednoj formi. Miha je oborio rekord po broju golova iz slobodnjaka u Kalcu. Sutira ih ko penale, a korner mu je pola gola. Ko ga ima u ekipi... Evo, i Deki je poceo da trese mreze, on im je pokretna snaga.

Sta je sa Mijatom?
-Peda vec duze vreme ima problema sa tetivom i cudo je kako uopste moze i da igra. Ali, i pored toga pruza zavidne partije, iako po meni ne igra u Fiorentini na poziciji koja mu najvise lezi, uz Batistutu, a ne iza njega. Pored toga, teraju ga da se vraca u svoj sestnaesterac, da obavlja i obrambene zadatke. Naterajte Ronalda to da radi, pa cete da vidite...

Darko se dobro snasao?
-Vise nego dobro. Svi su ga prihvatili, odmah se uklopio. Zbog svojih ljudskih kvalitetapostao je omiljen, predvidam da ce i na terenu uskoro napraviti cudo.

Je l' imas nocne more zbog Maksimira?
-Dodje mi s vremena na vreme na pamet. Bilo, pa dobro proslo!

Sta bi uradio da smo izgubili?
-Uh, ne smem ni da pomislim...

Sta su ti rekli u Torinu?
-Svi su se smejali i komentarisali: "Cudan gest"!

Kolika kazna ti sledi od UEFE?
-Ne znam, jos nista nije stiglo u Savez.

Znaci, mozda i ne vidis Belgiju i Holandiju?
-Glupost uvek skupo kosta. Ne nadam se mnogo da ce kazna biti blaga. Ali, kada sam preziveo drugo poluvreme na Maksimiru u svlacionici, nista mi vise nece pasti tezko.

Na EP, sa tobom ili bez tebe, sta ocekujes?
-Odmah da kazem, ima mnogo kvalitetnih igraca koji igraju na mom mestu, tako da se moj eventuelni neodlazak nece ni osetiti. Veci hendikep bi bio kada ne bi tamo bio Mijat, ali tako neko. Mislim da smo kao ekipa sazreli i da je doslo vreme da napravimo nesto veliko, da ne kazem podvig.

Novi klinci se ozbiljno namecu.
-Slazem se. Ima ih dosta, tu pre svega mislim na Ilica, Kezmana, Ivica, Dudica, Boskovica... Ne treba da brinemo za buducnost. Jedino je pitanje da li ih treba vec sada ubaciti " u vatru" ili sacekati pocetak sledecih ciklusa, kvalifikacije za Mondijal.

Pratis nasu ligu?
-Obavestenja skupljam telefonom od prijatelja. Nesto procitam u novinama, i tako...

Ali o Partizanu, naravno, sve znas.
-Nema sumnje da se radi o kvalitetnom i perspektivnom sastavu cije vreme tek dolazi. Mala kriza u kojoj se nalaze, po meni, posledica je promene u nacinu rada. Jer, ipak je Tubma dugo bio tu i ostavio dubok trag. Sa druge strane, izuzetno cenim i Jesica kao strucnjaka i kao coveka. Ono sto mi se najvise svidja jeste politika kluba u kojoj se akcenat stavlja na mlade igrace i to vec sada donosi rezultate. O buducnosti da ne pricamo.

Razmisljas li o tome da karijeru zavrsis u Humskoj 1?
-Naravno da bi smo svi mi koji igramo u izozemstvu voleli da zavrsimo karijeru u svom klubu. Medjutim, tako nesto zavisi od mnogo faktora. Evo, recimo, sto se mene tice, ne znam baš u kakvom stanju cu se vratiti, da li cu biti ruina.

Ali ces do penzije igrati za "Konjarnik"?
-I to zavisi od istog faktora.


Glas javnosti, 28/02/99
 

Posle jucerasnjeg polucasovnog telefonskog razgovora sa selektorom, Zoran Mirkovic porucio iz Torina: Vracam se!

Interes drzavnog tima nalozio je da selektor Milan Zivadinovic pogazio princip, a ja rec...

Zoran Mirkovic opet staje uz desni bok jugoslovenskog nacionalnog tima. Posle nesuglasica sa selektorom Milanom Zivadinovicem usledili su razgovori sa celnicima FSJ i na kraju, a za novi pocetak, telefonski dijalog na poziv iz Beograda...

- Juce sam pricao sa Zivadinovicem, vise od posla sata - prenosi Mirkovic. - Dogovorili smo se, on je pogazio princip, a ja rec! I... Eto, vracam se u drzavni tim, u interesu svih.

Sta ocekujete od buduce saradnje sa selektorom Zivadinovicem? - Nece biti repova, profesionalci smo, a i zna se ciji je prioritet. Reprezentacija Jugoslavije je zajednicki interes svih nas, ne samo Zivadinovicev ili moj. Bice kako treba i dolikuje.

Dolikuje pobednicki: prvo Malta, pa Hrvatska, pa sve do evropskog prvenstva, prvog u novom veku. - Malta nije naivan protivnik koliko god je njen fudbalski renome tretira kao pacere. Skoro, 30. decembra, gostovao sam sa Juventusom u La Valeti i pobedili smo, ali nismo se proslavili... Ustvari, nisu nam dozvolili da se raspucamo. Igrali smo protiv izabrane selekcije La Valete, dva-tri tima, pa sabrani u jedan. Bilo je stranaca, neki Nigerijci i nas Pintac i nas golman. I nije tako vazno, bitno da su sami Maltezani izuzetno fudbalski napredovali, eto ni slavni Juventus se nije naigrao.

Sta, zapravo, znaci napredovali? - Niste valjda pomisli da su umetnici!? Ne, nisu, ali trce kao navijeni, neka engleska skola, tesko ih je pohvatati. Uostalom, zar nisu pobedili Bosnu i zar Hrvati nisu strepeli do pobede od 3:1.

Da li Mirkovic misli da nas mogu stopirati na putu do pobede... - Ako budemo ozbiljni, a ubedjen sam da jesmo, nece biti problema - jasan je Zoran Mirkovic. - Idemo da pobedimo, mozemo da pobedimo i pobedicemo. Bice znoja i cimanja, ali to je cena koju cemo rado platiti za tri boda.

Posle Malte ceka nas mec sa Hrvatskom. Cini se da ga svi jos odavno igramo. U kafani, na ulici, u snovima... A, onaj pravi tek ce: 27. marta na „Marakani". - Nosim ga u dubini duse - protresao se Mirkovic u Torini. - Koliko od spustati loptu, bice to vise od igre.

Neka bude taman do pobede...



Zoran Bata Mirkovic's official website
All rights reserved